КЕНИЈА

• Главни град: Најроби
• Језици: енглески (званични), свахили (званични и национални)
• Етничке групе: 17,13% Кикују, 14,35% Лухја, 13,37% Каленђин, 10,65% Луо, 9,81% Камба и 34,69% остали
• Облик владавине: унитарна председничка република
• Површина: 580.367 km²
• Број становника: 54.985.698 (2021.)

 

Верска демографија

Влада процењује да су у 2019. години око 85,5% укупног становништва хришћани, а 11% муслимани. Групе које чине мање од 2% становништва укључују хиндуисте, Сике, бахаије и оне који се придржавају различитих традиционалних верских уверења. Неевангелички протестанти чине 33% становништва, римокатолици 21%, а друге хришћанске деноминације, укључујући евангелистичке протестанте, афричке установљене (цркве које су у Африци покренули независно Африканци, а не углавном мисионари са другог континента), и православне цркве, 32%.

Већина муслиманског становништва живи у североисточним и приобалним регионима, са значајним муслиманским заједницама у неколико области Најробија. Религија и етничка припадност су често повезани, а већина припадника многих етничких група се придржава истих верских уверења. На пример, етнички Сомалијци и Свахили који живе у приморском региону чине већину муслиманског становништва. Пет највећих етничких група (Кикују, Лухја, Каленџин, Луо и Камба) су претежно хришћани. У избегличким камповима Дадаб у близини границе са Сомалијом налази се више од 230.000 избеглица и тражилаца азила, углавном етничких сомалијских муслимана. Избеглички камп Какума у ​​северозападном делу земље има више од 177.000 избеглица, укључујући Сомалијце, Јужне Суданце и Етиопљане, који практикују различите религије.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 79,2% хришћана, 10,6% муслимана, 9% етничких религија, 0,7% осталих и малих религија, 0,5% хиндуиста и 0,1% нерелигиозних.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 84,5% хришћана, 10,5% муслимана, 2,3% нерелигиозних, 1,5% народних религија и 1,2% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 81% хришћана (65,09% протестаната, 22,5% католика, 1,58% хришћана без деноминације и 0,69% православних), 9,32% етничких религија, 7,87% муслимана (7,8% сунита и 0,07% шиита), 0,91% бахаија, 0,5% хиндуиста, 0,1% нерелигиозних (0,09% агностика и 0,01% атеиста) и 0,3% осталих.
• Према попису из 2019. године било је: 33,42% протестаната, 20,6% католика, 20,44% евангелистичких протестаната, 10,91% муслимана, 6,97% афричких цркава, 3,67% осталих хришћана, 1,6% без религије, 0,68% традиционалних религија, 0,43% православних, 0,16% непознато, 0,13% хиндуиста и 0,99% осталих.

Правни оквир

Устав прописује да не постоји државна вера и забрањује верску дискриминацију. Устав предвиђа слободу вероисповести и уверења појединачно или у заједницама, укључујући слободу испољавања било које вероисповести кроз богослужење, праксу, подучавање или светковање, као и да се расправља о верским питањима. Устав такође каже да појединци не смеју бити приморани да делују или да се ангажују у било каквом чину супротно свом уверењу или вери. Ова права неће бити ограничена осим законом, и то само у мери у којој је ограничење „разумно и оправдано у отвореном и демократском друштву“.

Устав захтева од парламента да донесе закон којим се признаје систем личног и породичног закона којег се придржавају особе које исповедају одређену религију. Устав такође посебно предвиђа да кадијски судови одлучују о одређеним врстама грађанских предмета на основу исламског закона, укључујући питања која се односе на лични статус, брак, развод или наслеђе у случајевима у којима „све стране исповедају муслиманску веру“. Виши секуларни суд има надлежност над грађанским и кривичним поступцима, укључујући и оне у кадијским судовима, и прихвата жалбе на било коју одлуку кадијског суда.

Иако не постоји кривични закон који се односи на богохуљење, део кривичног закона наводи да је уништавање, оштећење или скрнављење било које богомоље или објекта који се сматра светим са намером да се вређа религија било које класе људи прекршај. За ово дело запрећена је новчана казна или казна до две године затвора, али се наводно ретко гони по овом закону. Злочини против имовине верских група или богомоља чешће ће се третирати као злонамерно уништавање имовине, што је такође прекршај.

Према закону, нове верске групе, институције или богомоље, као и верске невладине организације (НВО) морају да се региструју код Регистра друштава, који заузврат одговара Тужилаштву. Аутохтоне и традиционалне верске групе нису обавезне да се региструју, а многе то и не чине. Да би се регистровали, подносиоци захтева морају имати важеће националне идентификационе документе, платити таксу и проћи безбедносну проверу. Регистроване верске институције и богомоље могу поднети захтев за статус ослобођења пореза, укључујући ослобађање од плаћања царине на увезену робу. Закон такође захтева да се организације посвећене заступању, јавној добробити, промоцији добротворних делатности или истраживању региструју код Координационог одбора НВО.

Све јавне школе имају часове веронауке које предају наставници које финансира влада. Ови часови се фокусирају на хришћанска, муслиманска или хиндуистичка учења и на основни садржај верских текстова религије која се предаје, као и на етику. Министарство просвете дозвољава локалним заједницама и школама да одлуче који курс ће понудити. Одабрани курс обично зависи од доминантне локалне религије и спонзора школе, која је често верска група. Национални наставни план и програм налаже верску наставу за ученике основних школа, а ученици не могу да одустану. Неке јавне школе нуде опције верског образовања, обично хришћанске или исламске студије, али нису обавезне да нуде више од једне.

Закон утврђује накнаде за више корака у процесу склапања брака које се примењују на све бракове, верске или световне. Од свих званичника се тражи да купе годишњу лиценцу, а сва јавна места за венчање морају бити регистрована. Службеници морају бити именовани од стране регистроване верске групе за склапање бракова и за куповину лиценце.

Министарство информисања, комуникација и технологије мора да одобри регионалне дозволе за радио и телевизијско емитовање, укључујући и за верске организације.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Kenya, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/kenya/