Аквински, Тома (око 1224–1274), најзначајнији хришћански теолог европског средњег века
Тома је био син италијанског грофа. Постао је доминикански фратар и свој живот посветио подучавању и писању теологије. Његова највећа књига била је Summa Theologica (1266–1273), „сажетак целокупне теологије“.
У Томино време, западни Европљани су управо откривали идеје грчког филозофа Аристотела (384–322 п.н.е.). Томи су ове идеје биле веома привлачне. Он је инсистирао да је истина једна, јер је Бог један. Стога, тврдио је, оно што је људски разум рекао да је истина не може се супротставити ономе што је Божје откривење рекло да је истина. Њих двоје су били компатибилни. Али људски разум није могао открити све. Дакле, Бог је завршио оно што је разум започео откривањем пуноће истине.
Тома је уврстио Божје постојање међу истине које је разум могао открити. У ствари, он је пружио неколико класичних доказа за постојање Бога. Такође је осећао да иако су сва људска бића имала природан осећај за добро и погрешно, разум сам не може открити истине као што су оваплоћење Бога у Исусу и троједини карактер Бога. На крају су Томина учења постала мање-више званична учења Римокатоличке цркве.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 26-27
0 $type={blogger}:
Постави коментар