Јелена је била мајка Константина Великог. Рођена је на скромном имању у Дрепануму у Битинији. Према Амвросију, раном црквеном епископу, била је обична крчмарица. Удала се за Констанција Хлора, војника, од кога је родила Константина (око 274. н.е.). Касније се Констанције развео од Јелене да би склопио политички повољнији брак. Син, међутим, није заборавио своју мајку, и када је Константин постао цар 306. н.е., дао ју је подићи на почасно место, што је кулминирало титулом Августа (царева мајка). Константин је у њену част преименовао место њеног рођења у Хеленополис.
Према историчару ране цркве Јевсевију, Јеленино преобраћење у хришћанство било је због утицаја њеног сина; али Теодоритов веродостојнији извештај је да је мајка гајила у свом сину отвореност за веру. Ипак, она је сама по себи носила религиозни стас и светост и имала је изузетан утицај на свог сина. Константин је дао погубити своју другу жену Фаусту и њиховог сина Криспа. Његова мајка није деловала као подршка својој снаји, већ је радије била укључена у њену пропаст.
Јелена је са ревношћу прихватила хришћанску веру, о чему сведоче њена побожност, њена великодушност према сиромашнима и њена приврженост светим местима ходочашћа у Палестини, коју су рани хришћани поштовали као Свету земљу. Године 326., Јелена, која је имала 70 година, отишла је тамо на ходочашће. Неко време је остала у Палестини, користећи своје право на царску ризницу тако што је дала саградити две велике базилике у великом сјају, једну у Витлејему (Црква Рођења Христовог) и једну на Маслинској гори (Црква Вазнесења). У исто време, њен син је дао да се изгради црква Гроба Светог над местима Исусове (Христове) смрти и васкрсења. Њена сарадња са сином довела је до тога да црквена архитектура створи хришћански пејзаж широм царства, у Светој земљи, Риму и Константинопољу.
О открићу „Правог крста“ (на коме се сматра да је Исус умро) сведоче Кирило Александријски и Егерија, али традиција која је настала крајем четвртог века н.е. (који су споменули Амвросије, Сулпиције Север и Руфин) да је Јелена открила Прави крст и да је идентификован неким чудом изгледа да је вероватно улепшавање, с обзиром на Јевсевијево и Кирилово ћутање о овој теми. Ову драгоцену реликвију је наводно дала положити у Риму у цркви Санта Кроче, коју је саградила посебно за ту сврху. Њена слава, међутим, чврсто почива на чињеницама да је била жена огромне моћи и богатства која је други део свог живота провела у делима хришћанског милосрђа. Њена блиска идентификација са њеним сином, Константином, поставила је модел за улогу хришћанке Августе за наредне векове. Њен празник се слави 18. августа по латинском црквеном календару и 21. маја (заједно са њеним сином) по календару грчке цркве.
ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 188-189
0 $type={blogger}:
Постави коментар