Језекија (8.–7. век п.н.е.), јеврејски краљ

Библијски научници све више виде Језекију као најспособнијег краља у Израелу и Јуди још из времена Давида и Соломона. Само краљеви Ахав и Јосија могу се поредити са њим у погледу вођења унутрашњих и спољних послова. Руководио је периодом верске реформе, асирске ратоборности и пропадања Самарјанаца. Асирија је достигла свој пуни империјални обим, и Језекија је некако успео да се окрене од политике прилагођавања свог оца Ахаза у областима политике и религије. Одрастао је под старатељством свештеника у Јерусалимском храму. Они су извршили дубок утицај на Језекијин лични развој и припрему за његову каријеру краља. Његов отац је био познат као присталица страних верских утицаја, тако да је Језекијино формирање било противно одлукама његовог оца.

Његову прву фазу владавине обележила је одлука да централизује богослужење у Јерусалиму и обнови верске обреде свог народа. Позвао је своје поданике да се врате библијском савезу, а затим позвао своје истовернике у Самарији да му се придруже. Овај позив је дошао у облику свечаних писама које су послале руке способних и учених представника његовог краљевства, поново успостављајући друштвене и верске структуре. Асирци, који су недавно преузели Самарију и десетковали њено вођство, можда су ово видели као провокацију. У сваком случају, то је био преокрет верске политике његовог оца. Један веома храбар чин Језекије био је уништавање бронзане змије, предмета народног поштовања, са дугом историјом која сеже до Мојсијевог времена. Друга дела су била усклађена: уништавао је светиње и олтаре који нису имали везе са традиционалним веровањима.

Његова друга фаза владавине била је политичка. Иако је плаћао данак Асирији, искористио је то да купи време за себе како би могао да поново утврди и учврсти Јерусалим и друге јудејске градове. Археолози процењују да је Језекијин Јерусалим био петоструко већи од Соломоновог по броју становника, а неки сугеришу да су многи дошли из Самарије као политичке избеглице. Још једна велика иновација био је начин снабдевања водом акропоља у Јерусалиму путем Силоамског тунела, који су недавно открили савремени копачи. Ново истраживање открило је тегле за складиштење на којима је утиснуто краљево име, што указује да је Језекија имао систем за снабдевање свог народа храном у временима невоље.

Асирија је предузела казнене акције и дивљала широм земље, али неким чудом није заузела Јерусалим. Записи из анала Асирије говоре другачију причу, говорећи да је њихов генерал Сенахериб водио бриљантну кампању, уништивши 46 градова ограђених зидинама и узевши 200.000 заробљеника, зазидавајући Језекију „као птицу у кавезу“. У ствари, Библија каже да се асирски генерал Сенахериб изненадно повукао из Јерусалима, иако је претходне ноћи убеђивао грађане на предају на њиховом језику. Разлог је, према Библији, била божанска посета куге над опсадницима.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 197-198

0 $type={blogger}:

Постави коментар