ЈЕМЕН

• Главни град: Сана
• Језици: арапски (званичан)
• Етничке групе: 92,8% Арапи, 3,7% Сомалијци, 1,1% Афроарапи и 2,4% остали
• Облик владавине: унитарна привремена влада
• Површина: 555.000 km²
• Број становника: 30.491.000 (2021.)

 

Верска демографија

Више од 99% становништва су муслимани (процена из 2010. године), који повезују своја веровања или са шафиијским поретком сунитског ислама или зејди исламом, посебним обликом шиитског ислама. Такође постоји значајан број сунитских следбеника маликијских и ханбелијских школа, и других који су исмаилити и дванаестерични следбеници шиитског ислама. Иако не постоји званична статистика, америчка влада процењује да 65% становништва чине сунити, а 35% зејдити. Невладина организација за анализу хуманитарне ситуације АЦАПС процењује да су 55% муслимана шафии сунити, а 45% зејди шиити. Хиндуисти, бахаији, хришћани (од којих су многи економски мигранти) и Јевреји заједно чине мање од 1% становништва.

Не постоји чврста процена броја особа индијског порекла или оних који практикују хиндуизам, сикизам или давуди бохра варијанту исмаилитског шиитског ислама који живе у земљи. Хиндуистичко становништво пре сукоба било је 150.000 (процена из 2010.), концентрисано у Адену, Мукали, Ширу, Лахају, Мокхи и Худајди. Многи чланови заједнице индијског порекла живе у земљи генерацијама и имају јеменско држављанство. Према једном извору, тренутни број индијских држављана је мањи од 3.000.

Према портпаролу бахаи вере, заједница бахаи вере има чак 2.000 чланова (процена за 2016). Хришћанске групе укључују римокатолике и англиканце. Према Групи експерата УН-а, многи етиопски и еритрејски хришћански економски мигранти пролазе кроз земљу на путу да нађу посао у Саудијској Арабији, што доводи до флуктуације укупног броја хришћана у земљи у било ком тренутку. НВО Отворена врата процењује да у земљи има неколико хиљада хришћана, од којих су 95% преобраћеници из ислама. Јеврејска заједница је домородачка немуслиманска мањинска верска група. Извештаји процењују да је на крају 2021. године у земљи остало четири до шест Јевреја.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 99,7% муслимана, 0,2% хришћана и 0,1% хиндуиста.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 99,1% муслимана и 0,9% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 99,24% муслимана (54,62% шиита, 44,02% сунита и 0,61% исламских шизматика), 0,63% хиндуиста, 0,06% нерелигиозних (0,05% агностика и 0,01% атеиста) и 0,07% осталих.
• Према процени УНХЦР-а у 2012. години било је: 65% сунита, 34,9% зејдитских шиита и 0,1% осталих.

Правни оквир

Устав проглашава ислам државном религијом. Он обезбеђује слободу мисли и изражавања „у границама закона“, али не помиње слободу вероисповести, уверења или савести. Устав каже да је шеријат извор свих закона.

Шеријат служи као основа правног система, иако коегзистира са моделима секуларног обичајног права и грађанског законика у хибридном правном систему. Првостепени судови се баве грађанским, кривичним, привредним и личним статусним предметима. Неформални судови, који раде углавном у руралним областима, примењују обичајно право поред шеријата за решавање спорова.

Устав каже да председник мора бити муслиман који „практикује своје исламске дужности“; међутим, дозвољава немуслиманима да се кандидују за парламент, све док „испуњавају своје верске дужности“. Закон не забрањује политичке партије засноване на религији, али наводи да странке не могу тврдити да су једини представник било које религије, да се противе исламу или ограничавају чланство на одређену верску групу.

Кривични закон каже да је „намерно“ и „инсистентно“ проказивање ислама или прелазак са ислама на другу веру отпадништво, смртно дело. Закон дозвољава онима који су оптужени за отпадништво три прилике и 30 дана да се покају; по покајању су поштеђени смртне казне.

Закони о богохуљењу забрањују „ругање“ религијама, што је кажњиво казном до три године затвора или новчаном казном у неодређеном износу. Ако је ислам вера која је предмет исмејавања, казна је до пет година или новчана казна неодређеног износа. Кривични закон прописује казну затвора у трајању од пет година или новчану казну за сваког ко „намерно искривљује Часни Куран на начин који мења његово значење у циљу наношења штете природној вери“.

Породични закон забрањује брак између муслимана и појединца кога закон дефинише као отпадника. Муслиманке не смеју да се удају за немуслимане, а мушкарци муслимани не смеју да се ожене женама које не практикују једну од три аврамске религије признате законом (ислам, хришћанство или јудаизам). По закону, жена која тражи старатељство над дететом „не сме“ да буде отпадник; човек „треба“ да буде исте вере као и дете.

Закон забрањује прозелитизам усмерен на муслимане.

Не постоји одредба за регистрацију верских група.

Закон забрањује учешће НВО у политичким или верским активностима.

По закону, влада мора да одобри изградњу свих нових зграда. Закон, међутим, не помиње посебно богомоље. Закон криминализује „напад на светост вере“ и прописује казну до једне године затвора или новчану казну до 2.000 ријала (3 долара) за особу која „уништава или лажно представља или скрнави џамију“ или други верски објекат који је одобрила влада или омета верске ритуале.

Државне школе морају давати подуку о исламу, али не и о другим религијама. Закон каже да часови у основној школи морају укључивати познавање исламских ритуала и историје и културе земље у контексту исламске цивилизације. Закон такође наводи познавање исламских веровања као циљ средњег образовања. Државне школе су обавезне да подучавају сунитске и шиитске ученике по истом наставном плану и програму, али влада није у могућности да спроведе овај захтев у областима које контролишу Хути, где инструкцијски материјали указују на то да школе подучавају само зајдитске принципе, а Хути систематски мењају наставни план и програм како би одражавао њихову идеологију.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Yemen, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/yemen/