Ганђин (688–763 н.е.), будистички монах
Ганђин је отпутовао у Јапан да шири будистичку веру. Рођен је у кинеском округу Џиангјин у Гуанглингу (Јангџоу, Ђангсу). Његово име на кинеском је Ђианџен (Чиен-чен); Ганђин је јапанска верзија. Ушао је у будистички храм Даминг са 14 година. Студирао је у Чанг'ану (Ч'анг-ан) шест година, почевши од 20-те. Затим се вратио у храм Даминг где је на крају постао игуман храма. Такође се обучавао у медицини и отворио болницу Беитиан у храму Даминг. Године 732. н.е. јапанска влада је послала изасланика у Кину, укључујући два свештеника који су тражили предавача прописа који ће доћи у Јапан. Године 742. сусрели су се са Ганђином и његовим следбеницима. Нико од Ганђинових следбеника није био вољан да оде, па је одлучио да оде сам. Прелазак из Кине у Јапан преко Источног кинеског мора био је опасан и требало је шест покушаја пре него што је Ганђин стигао до Јапана 753. Током петог покушаја, изгубио је вид.
Ганђин је дочекан у јапанској престоници 754. Тог лета, испред Велике Будине дворане у Тодаи-ђи, одржана је церемонија на којој су га примили пензионисани цар Шому, удовица царица Комјо, владајућа царица Кокен и 440 свештеника. Издата је наредба да се за Ганђина саграде заповедничка сала и стамбени простор. Ганђинов долазак у Јапан довео је преношење проповеди у Јапан назад на ортодокснији начин да се то уради.
Године 756. Ганђин је постављен у канцеларију свештенства, која је контролисала издавање сведочанстава за хиротонију. Јапанци су на заштиту нације гледали као на део мисије свештенства. Јапанска влада је очекивала да ће свештеници радити на подршци просперитету нације. Чињеница да је Ганђин, који је био Кинез, постављен у канцеларију, довољно говори о његовој вештини и нивоу његовог разумевања будистичке религије. Ганђин је дао оставку на службу 758. године и вратио се школовању свештеника. Ганђин је наставио да предаје све до своје смрти 22. јуна 763. Сматра се једним од оснивача кинеско-јапанске медицине.
ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 154-155
0 $type={blogger}:
Постави коментар