Гандара

Гандхара је преживела вишеструка освајања кроз античке и средњевековне периоде. Налазила се на Путу свиле у области која је сада источни Авганистан и северозападни део Пакистана. Гандара је била успешан центар трговине и културе између 6. века п.н.е. и 11. век н.е. У будистичким и хиндуистичким текстовима Гандара је описана како лежи дуж Утарапате (северне стазе) која повезује велики пут који је пратио реку Ганг и настављао на исток кроз Пенџаб и долину Таксила у Бактрију. У индијском епу Махабхарата, краљеви Гандаре се помињу као савезници Курава у њиховим ратовима против Пандава. Грчки историчар Херодот је регион назвао Пактуике и наводи га као једну од 20 провинција Персијског царства.

Током Персијског царства, на крају владавине Кира II (558–530 п.н.е.) и под Даријем I (521–486 п.н.е.), Гандара је био део седме сатрапије. Под контролом Ахеменида (отприлике између 530. и 380. п.н.е.) управа је постала организована, сврставајући се у персијски систем. После 380. п.н.е. низ малих краљевстава је настао у региону све до инвазије Александра Великог 327. п.н.е. Александрова контрола над тим подручјем била је кратког века. Мауријанско царство је покренуто из Гандаре. Оснивач, Чандрагупта II (вл. 322–298 п.н.е.) био је младић који је живео у Таксили током освајања од стране Александра. Након што је успешно извршио напад на краљевство Магада, Чандрагупта је победио Селукидне Грке 305. п.н.е. и постао владар над већим делом Индије. Следећих 150 година Гандара је била део Мауријанског царства. Велики владар Маурија Ашока, који је живео од 304. до 232. године п.н.е., био је у својој раној каријери гувернер Гандаре. Под Ашоком, будизам је почео да цвета у региону.

После пада Мауријана, око 185. п.н.е., Деметрије, краљ Бактрије, напао је Гандару, али је није заузео на дуго. Владавина Гандариног краља Менандра, који је владао из градова Таксила и Сагала до 140. године п.н.е., означила је кратак период независности. Након тог периода, краљевство је дошло под утицај Сака, а почетком наше ере и Парта. Под Партима културне и уметничке идеје Грка доведене су у центре образовања и трговине. Чувена уметничка школа Гандара почела је да примењује грчке конвенције на будистичке личности. Гандарски уметници су били први који су приказали Буду у људском облику. Њихов нагласак био је и на реализму и идеалној лепоти људског облика. Док су изузетна уметничка дела из 50. п.н.е. до 400. н.е. преживела, вероватно најпрепознатљивији је Постећи Буда, који приказује Буду који медитира и чије су кости буквално откривене услед гладовања.

Златно доба Гандаре наступило је за време владавине Кушана. Безбројни остаци будистичких манастира, великих статуа и разних будистичких ступа преживели су из овог доба. Кушански монарх Канишка (128–151 н.е.) владао је својим краљевством из Пешавара у Гандари. Царство се протезало од јужне Индије до границе Хан Кине. Из Пешавара су се будистичка култура, религија и уметност прошириле на Далеки исток.

После 241. н.е. Гандара је постала вазал Сасанида. Све до петог века остала је центар културе, уметничке делатности и трговине. Овај период обележила је производња џиновских статуа Буде које су уклесане у планине и других великих статуа које су постављане у манастире. Средином петог века Хуни су напали Гандару и култура је клизила у период пропадања. Будизам је почео да опада, док се нека пракса хиндуизма поново појавила. Сасаниди су протерали Хуне средином шестог века.

Иако је Сасанидско царство дошло под контролу ислама након 644. године, чинило се да Арапи нису били заинтересовани за Гандару. Будизам се тамо наставио под турском влашћу све до освајања ове области од стране Хиндушахија око 870. Главни град Хиндушахија је премештен у Удабандапуру у Ганду, а краљевство је поново напредовало, барем током раног средњег века. Око 1021. регион су преузели муслимански лидери, а краљевство Гандара је апсорбовано у исламски свет. Британски археолози оживели су интересовање за историју региона средином 19. века.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 153-154

0 $type={blogger}:

Постави коментар