Једење људског меса од стране других људи. Практиковано је на разним местима током људске историје из много разлога, од којих се само неки могу сматрати религиозним. У екстремним околностима то је чињено само да би се преживело. У неким културама делови тела поражених непријатеља су поједени само да би се они деградирали и демонстрирали потпуност победе. У другим случајевима, међутим, појавили су се елементи религиозног или барем спиритистичког веровања, кроз повезивање канибализма са ратом, жртвовањем и сродством или савезом између живих и мртвих и између различитих племена.
Међу одређеним јужноамеричким и афричким племенима, на пример, тела убијених непријатеља су наводно кувана и јела, или спаљивана, претварана у прах и стављана у пиће. Речено је да ово штити победнике од напада душа покојника, а такође и да представља начин стицања њихове енергије. Друга племена нису одобравала ову праксу, али су тврдили да то раде вештице и чаробњаци како би стекли магијску моћ. У још неким друштвима, као што су нека у Новој Гвинеји, делови тела рођака, који су умрли природним путем, јели су као бенигни начин изражавања сродства и обезбеђивања њихове реинкарнације унутар племена.
Канибализам је такође понекад био део верског жртвовања. На Фиџију је речено да је заједничко једење канибалских жртава које су жртвоване великом богу био начин да се учврсти савез између поглавица. Међу извештајима Астека из Мексика наводи се да су тела жртава чија су срца и крв редовно нуђени за исхрану сунца, тада јели свештеници и племство. Јести жртве, људске, животињске или биљне, представљене боговима, нашироко се сматра средством за заједништво са тим богом и са другим обожаваоцима.
Недавно су неки научници тврдили да су извештаји о пракси канибализма, који су одбојни већини људи, у великој мери сензационализовани. Канибализам је ретко, ако је икада био поуздано примећен из прве руке, а оптужбе за једење људи долазе од доушника чији је прави мотив био да клеветају супарничка племена, или од приповедача прича који су уживали да шокирају своје слушаоце. Западни колонијалисти су тада још више преувеличавали приче да би своје „домаће“ поданике оцрнили као варварске и изопачене, и тако оправдали владавину белаца.
Без сумње у овоме има много истине. Већина антрополога и религијских научника, међутим, и даље верује да је канибализам понекад био коришћен из верских разлога, мада вероватно не тако често као што се некада мислило.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 73
0 $type={blogger}:
Постави коментар