Сложено верско наслеђе нације Канаде. Хиљадама година пре контакта са Европом, Индијанци који су живели у садашњој Канади практиковали су различите облике индијанске религије. На крајњем северу, у областима које се граниче са Арктичким океаном, овакво наслеђе су имали Инуити (Ескими). Инуитска духовна пракса посебно је укључивала ловачку религију и шаманизам. Религиозно наслеђе Индијанаца, које се види у уобичајеним симболима као што је „тотемски стуб“, било је важно за многе Канађане аутохтоног и европског или другог порекла.
Римокатоличка црква је дошла у Канаду са француским насељем у садашњој Новој Шкотској 1603. године, а проширила се на данашњи Квебек 1608. Са насељима су дошли језуити и фрањевачки мисионари жељни ширења католицизма међу домородачким становништвом. Током 17. века, европска Канада, са средиштем око реке Светог Лоренса, била је у суштини француска и католичка. Али ривалство са Британијом, пошто је успоставила колоније на атлантској обали онога што ће постати Сједињене Државе, било је интензивно и резултирало је са неколико протестантских насеља у тој области. Године 1763., као резултат споразума којим је окончан Седмогодишњи рат (познат у Америци као Француско-индијански рат), Канада је прешла са француске под британску власт. Британски досељеници, убрзо подстакнути лојалистима из побуњених Тринаест колонија јужно од Канаде, брзо су заузели територије сада познате као Поморске провинције и Онтарио.
Убрзо је дошло до темељног верског и културног усклађивања Канаде које је од тада преовлађивало: Квебек, главно подручје изворног француског насеља, француског по језику и култури и римокатоличког у религији; поморске провинције, Онтарио и, временом, провинције западније биле су углавном протестантске, са значајним католичким мањинама. Протестанти су првобитно били углавном англиканци из Енглеске, презвитеријанци из Шкотске и припадници мањих британских деноминација. У Канаду су долазили и римокатолици из Ирске.
Канада је, међутим, као и Сједињене Државе, нација имиграната, а самим тим и нација верског плурализма. Током година, немачки, скандинавски, холандски и источноевропски придошлице донели су лутерански, реформисани и православни верски живот у северну нацију. Руски менонити, тражећи верску слободу, стигли су 1874. године, а кинески будистички железничари 1880-их. Јеврејска синагога је основана још 1760. године у близини Монтреала. У 20. веку, Сики, муслимани и хиндуисти су дошли у Канаду у значајном броју.
До почетка 21. века, становништво Канаде од 31 милиона било је 45% римокатолика и скоро 25% протестаната и других хришћана, као што су мормони и православци. Највећа протестантска деноминација била је Уједињена црква Канаде, формирана 1925. као унија методиста, конгрегационалиста и неких презвитеријанаца. Следећа највећа била је Англиканска црква Канаде. Већина других крила хришћанства је била заступљена, а Канађани су такође укључивали око 600.000 муслимана, 400.000 Јевреја, 300.000 Хиндуса, 300.000 Сика и 250.000 будиста. Многи Канађани су били нерелигиозни.
Чинило се да је у другој половини 20. века верски живот у Канади био у опадању. Чинило се да се налази на средини између већег дела Европе, где је посећеност црквама нагло опала од краја Другог светског рата, и Сједињених Држава, где је остала на високом нивоу. Све главне деноминације су се смањиле у чланству осим пентикостализма, који се повећао. Римокатоличка црква, иако расте у апсолутном броју, значајно је опала. Квебек, некада упориште традиционалног француског католичанства, сада није ништа више религиозан него било где другде. Чини се јасним да Канада има изразиту верску културу која проналази средњи пут између Европе и Сједињених Држава.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 72-73
НАПОМЕНА: За новије податке о религији у Канади види: Канада.
0 $type={blogger}:
Постави коментар