Диадохи

Диадохи је грчка реч за „наследнике“ и односи се на наследнике царства Александра Великог. У почетку је постојао првобитни споразум о јединству царства, али се то убрзо претворило у ратове између супарничких владара. То је укључивало Македонију, Египат под Птоломејем као Африку и Блиски исток под Селеуком као Азију.

СМРТ АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ

Александар Велики је умро 11. јуна 323. п.н.е у Вавилону. Његови водећи генерали су се састали у преговарању. Александар је имао полубрата Аридеја, али је био ванбрачан и епилептичар и сматрао је да није способан да влада. Пердика, генерал коњице, изјавио је да је Александрова жена, Роксана, трудна. Ако се роди дечак, онда би постао краљ. Александар је именовао Пердику  за регента наследника, све док дете не буде пунолетно. Остали генерали су се противили овој идеји. Неарх, командант морнарице, истакао је да је Александар имао трогодишњег сина Херакла са својом бившом конкубином Барсином. Остали генерали су се томе противили јер је Неарх био ожењен Барсинином ћерком и у сродству са младим могућим краљем. Птоломеј је желео заједничко руководство и сматрао је да је царству потребна чврста влада и да би генерали заједно то могли да обезбеде. Неки су мислили да би колективно руководство могло довести до поделе царства. Мелеагар, заповедник пикулара, успротивио се тој идеји. Желео је да Аридеј буде краљ да уједини царство. Коначна одлука је била да се Пердика постави за регента за Аридеја, који ће постати Филип III, а ако Роксана роди дечака, он ће имати предност и постати краљ Александар IV.

Александров отац, Филип Македонски, повео је своју војску на југ и освојио целу Грчку. Александар је био краљ Македоније и Грчке и тамо је оставио генерала да влада. Грци су видели да су Александар и његови генерали преузели обичаје својих омражених непријатеља, Персијанаца. Људи из Атине и других грчких градова дигли су побуне чим су чули да је Александар умро. Антипатар је водио снаге на југ и борио се у ономе што ће постати Ламијски рат. Кратер је стигао са појачањем. Кратер је повео Македонце до победе против Грка у бици код Кренона 5. септембра 322. п.н.е. Док су Македонци заузели Атину, Демостен, вођа побуне, умро је узевши отров.

ПРВИ ДИЈАДОШКИ РАТ 

Пердика је владао као регент и једно време је владао мир. Његов први рат био је са Аријаратом, који је владао у Кападокији у централном делу данашње Турске. Први дијадошки рат избио је 322. године п.н.е., када су Кратер и Антипатар у Македонији одбили да испоштују Пердикина наређења. Знајући да ће доћи до рата, Македонци су се удружили са Птоломејем из Египта. Пердика је напао Египат и покушао да пређе Нил, али је много његових људи однето реком. Када је Пердика сазвао своје команданте Пеитона, Антигена и Селеука за нову ратну стратегију, они су га уместо тога убили и окончали грађански рат. Понудили су да Птоломеја поставе регентом царства, али он је био задовољан Египтом и одбио је. Птоломеј је предложио да Пеитон буде регент, што је изнервирало Антипатра Македонског. Одржани су преговори и коначно је одлучено о наследству: Антипатар је постао регент; Роксанин син, који је тек рођен, звао се Александар IV. Живели би у Македонији, где би Антипатар владао царством. Његов савезник Лизимах би владао Тракијом, а Птоломеј би остао сатрап Египта. Од Пердикиних заповедника, Селеук ће постати сатрап Вавилоније, а Пеитон ће владати Медијом. Антигон, задужен за Пердикину војску, контролисао је Малу Азију.

ДРУГИ ДИЈАДОШКИ РАТ

Рат је поново покренут када је Антипатар умро 319. п.н.е. Он је именовао генерала по имену Полиперхон да га наследи на месту регента. Тада је његов син Касандар организовао побуну против Полиперхона. Са избијањем рата Птоломеј је бацио око на Сирију, која је историјски припадала Египту. Постојао је савез између Касандра, Птоломеја и Антигона из Мале Азије, који су имали намере против новог владара Полиперхона. Птоломеј је тада напао Сирију. Полиперхон, очајан за савезницима, нудио је грчким градовима могућност аутономије, али му то није прибавило много трупа. Касандар је извршио инвазију на Македонију, али је поражен. Током ове борбе, мајка Александра, Олимпија, погубљена је 316. п.н.е. Полиперхон је имао подршку Еумена, значајног македонског генерала. Полиперхон је покушао да се удружи са Селеуком из Вавилона. Селеук је то одбио, а сатрапи источних провинција одлучили су да не учествују. Антигон се у јуну 316. п.н.е. преселио у Персију и сукобио се са Еуменовим снагама у бици код Параитацене, која је била неодлучна. Још једна битка код Габае, где су борбе такође биле неодлучне, довела је до убиства Еумена на крају борби. Ово је оставило Антигону контролу над целим азијским делом бившег царства. Да би учврстио своју власт над царством, позвао је Пеитона из Медије, а затим га је погубио. Селеук је, видећи да више неће имати контролу над Вавилоном, побегао у Египат.

ТРЕЋИ ДИЈАДОШКИ РАТ

Антигон Монофталмус је сада био моћан и имао је контролу над Азијом. Забринут због инвазије на Египат, Птоломеј је почео да кује заверу са Лизимахом из Тракије и Касандром из Македоније. Заједно су захтевали да Антигон преда краљевску ризницу коју је запленио и врати многе своје земље. Он је то одбио, а 314. п.н.е. избио је рат. Антигон је напао Сирију и покушао да заузме Феникију. Он је опседао град Тир 15 месеци. У међувремену, Селеук је заузео Кипар. На дипломатском плану Антигон је захтевао од Касандра да објасни како је Олимпија умрла и шта се догодило Александру IV и његовој мајци, у чије име је Касандар владао. Антигон је склопио савез са Полиперхоном, који је држао јужну Грчку.

Птоломеј је послао своју морнарицу да нападне Киликију, јужну обалу данашње Турске, у лето 312. п.н.е. Са својим снагама у Сирији, Птоломеј је био забринут да би Египат могао бити нападнут и повукао се. Селеук, који је био командант Птоломејеве војске, кренуо је у Вавилон и био је признат као сатрап средином 311. п.н.е.; претходни сатрап, Пеитон, убијен је у Гази.

Антигон је схватио да не може да победи Птоломеја и његове савезнике. Примирје је договорено децембра 311. п.н.е. Касандар је држао Македонију све док Александар IV није постао пунолетан шест година касније; Лизимах је задржао Тракију и Херсонес (данашњи Галипољ); Птоломеј је имао Египат, Палестину и Кипар; Антигон је држао Малу Азију; а Селеук је добио све источно од реке Еуфрат у Индију. Следеће године (310. п.н.е.), Касандар је убио и младог Александра IV и његову мајку Роксану.

Мир је трајао до 308. п.н.е. када је Деметрије, Антигонов син, напао Кипар у бици код Саламине. Затим је напао Грчку, где је заузео Атину и многе друге градове и потом кренуо на Птоломеја. Антигон је послао Никанора против Вавилона, али га је Селеук победио. Селеук је искористио ову прилику да заузме Екбатану, престоницу Никанора. Антигон је тада послао Деметрија против Селеука, а он је опседао Вавилон. На крају су се снаге Антигона и Селеука сусреле на бојном пољу. Селеук је наредио напад пред зору и приморао Антигона да се повуче у Сирију. Селеук је послао трупе напред, али је уз малу претњу са Запада напао Бактрију и северну Индију. Када је Антигон напао Сирију и кренуо ка Египту, његову колону су напале трупе које је послао Селеук.

ЧЕТВРТИ ДИЈАДОШКИ РАТ

Године 307. п.н.е. избио је Четврти дијадошки рат. Антигон је био суочен са моћним Селеуком на истоку и Птолемејем на југу. Египат је био сигуран уз заштиту велике морнарице. Птоломеј је напао Грчку, мотивисан углавном жељом да осигура да Атина и други градови не подрже Антигона.

Деметрије је у диверзији напао Кипар и наставио са опсадом Саламине. Ово је извукло Птоломеја из Грчке, а његова морнарица се упутила на Кипар. Птоломеј је изгубио много својих људи и бродова. Менелај је предао Кипар 306. п.н.е., поново дајући Антигону контролу над градом. Антигон се прогласио наследником Александра Великог. Антигон није посматрао Селеука као претњу, па је уместо тога кренуо против Птоломеја. Његова војска је остала без залиха и била је принуђена да се повуче. Деметрије је напао острво Родос које је држао Птоломеј. Птоломеј је могао да снабдева Родос са мора, па се Деметрије повукао. Касандар је затим напао Атину. Године 301. п.н.е. Касандар је, потпомогнут Лизимахом, упао у Малу Азију, борећи се са војском Антигона и Деметрија, док је Касандар заузео Сард и Ефес. Чувши да Антигон води војску, Касандар се повукао у Ипс, близу Фригије, и затражио подршку од Птоломеја и Селеука. Птоломеј је чуо гласине да је Касандар поражен и да се повукао у Египат. Селеук је схватио да би ово могла бити прилика да уништи Антигона. Раније је закључио мировни споразум са краљем Чандрагуптом II, у долини Инда, и добио је велики број ратних слонова. Селеук је кренуо да подржи Касандра.

Чувши за његов приступ, Антигон је послао војску у Вавилон у нади да ће скренути Селеука. Селеук је одвео своје људе до Ипса и придружио се Лизимаху. Ту је 301. п.н.е дошло до велике битке. Селеук је са својим слоновима покренуо масиван напад који је добио битку. Антигон је погинуо на бојном пољу, али је Деметрије побегао. Ово је оставило Селеука и Лизимаха у контроли читаве Мале Азије. Селеук и Лизимах су се сложили да Касандар буде краљ Македоније, али је он умро следеће године. Деметрије је побегао у Грчку, напао Македонију и седам година касније убио Касандровог сина. Појавио се нови владар, Пир од Епира, Птоломејев савезник. Напао је Македонију и Деметријеве снаге. Деметрије је одбио напад и био је номинован за краља Македоније, али је морао да се одрекне Киликије и Кипра. Птоломеј је позвао Пира, који је напао Македонију 286. п.н.е. и отерао Димитрија из царства, потпомогнут унутрашњом побуном. Деметрије је побегао из Европе 286. п.н.е. Са својим људима поново је напао Сард. Лизимах и Селеук су га напали, а Деметрије се предао и Селеук га је заробио. Касније је умро у затвору.

Ово је оставило Лизимаха и Пира да се боре за поседовање Европе, док су Птоломеј и Селеук поседовали остатак бившег царства. Птоломеј је абдицирао у корист свог сина Птоломеја Филаделфа. Старији син, Птолемеј Кераунос, тражио је помоћ од Селеука да покуша да преузме Египат. Птоломеј је умро јануара 282. п.н.е. Године 281. п.н.е. Птоломеј Кераунос, одлучио је да ће бити лакше заузети Македонију него да нападне Египат. Он и Селеук су напали Лизимаха, убивши га у бици код Кора у фебруару 281. п.н.е. Птолемеј Кераунос се тада вратио у Азију, и пре него што је поново отишао у Македонију 280. године п.н.е., убио је Селеука.

До краја дијадошких ратова, Антигон Гонатас, Деметријев син, владао је Грчком; Птоломеј II Филаделф је био краљ Египта; а Антиох I, син Селеука, владао је великим делом западне Азије. Птоломеј Кераунос је држао Лисандрову земљу у Тракији. Дијадошки ратови су окончани смрћу Селеука, али су ратови између краљевстава настављени.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 115-117