Израз „неолитска револуција“ увео је 1923. године археолог рођен у Аустралији Вир Гордон Чајлд (1882–1957) да би описао низ драматичних трансформација у историји човечанства, пре свега усвајање пољопривреде. Декларисани марксиста у великој мери укључен у раднички покрет у Новом Јужном Велсу (1916–1921), Чајлд је желео да за праисторију обезбеди еквивалент енглеској индустријској револуцији. Он је живот праисторијских ловаца и сакупљача доживљавао као „дивљаштво“. Трајно насељавање и нови ниво густине насељености десили су се у неолиту — периоду у историји у којем су људи први пут развили „средства за производњу“. Чајлд је веровао да је економска нужност произвела револуцију и да су друге промене које су се дешавале у неолитском друштву нуспроизводи (или резултат) економске трансформације. Он је предложио да су људи схватили да су неке животиње корисније од других, па су почели да их штите, а затим и да их припитомљавају. Такође су открили да су неке биљке боље хранљиве материје од других, и за њих и за животиње. Тако се догодила неолитска револуција. Чајлдова фраза се и даље користи, али сада је јасно да су се неке од трансформација које јој је приписао догодиле много раније него што је мислио. Штавише, чини се да економске промене – окретање пољопривреди и насељеним друштвима – нису биле узрок, већ производ новог начина размишљања. Део тог размишљања био је нови облик религиозног понашања, чији доказ долази у облику култних и ритуалних активности: омалтерисане и украшене лобање пронађене у Јерихону, или маске у Нахал Хемару близу Мртвог мора. Чини се да су нека од најранијих неолитских локалитета била посвећена искључиво ритуалним сврхама, које су сезонски посећивали људи који нису били земљорадници, већ сточарски номади.
ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 7
0 $type={blogger}:
Постави коментар