- Главни град: Додома
- Језици: 16,88% сукума, 4,31% гого, 3,09% свахили (званичан), енглески (званичан)
и 75,72% остали
- Етничке групе: 16,88% Сукума, 4,31% Гого, 3,84% Хаја, 3,24% Ха, 3,04%
Маконде и 68,69% остали
- Облик владавине: унитарна доминантнопартијска председничка република
- Површина: 947.303 km2
- Број становника: 63.852.892 (2022.)
Верска демографија
Истраживање Пју Форума из 2020. године процењује да се око 63% становништва
изјашњава као хришћани, 34% као муслимани, а 5% практикује друге
религије. Према Беркли центру за религију, мир и светске послове, хришћани
су приближно равномерно подељени између римокатолика и протестантских
деноминација. Други локални посматрачи верују да римокатолици чине већину
хришћана, при чему су лутерани друга највећа деноминација. Додатне
хришћанске групе укључују англиканце, пентикосталне хришћанске групе, адвентисте седмог дана,
Цркву Исуса Христа светаца последњих дана и Јеховине сведоке. Већина
муслимана су сунити, иако постоје значајне мањинске заједнице, укључујући
исмаилите, дванаестеричне шиите, ахмади и ибади муслимане. На копну,
велике муслиманске заједнице концентрисане су у приобалним подручјима, а неке
муслиманске мањине се налазе у унутрашњости у урбаним подручјима. Друге
групе укључују будисте, хиндуисте, Сике, бахаије, анимисте и оне који нису
изразили верску склоност. Одвојени извештај Пју Форума из 2010. године
процењује да више од половине
становништва практикује елементе традиционалних афричких религија.
Према процени америчке владе од 1,3 милиона
становника Занзибара 99% су муслимани. Према извештају Пју Форума из 2012.
године две трећине су
сунити. Остатак се састоји од неколико шиитских група, углавном азијског
порекла.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 51,1% хришћана, 29,8% муслимана, 17,2% етничких религија, 1% хиндуиста, 0,5% осталих и малих религија и 0,4% нерелигиозних.
- Према процени ЦИА из 2020. године било је: 63,1% хришћана, 34,1% муслимана, 1,1% народних религија и 1,7% осталих.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 63,1% хришћана, 34,1% муслимана, 1,6% нерелигиозних, 1,1% народних религија и 0,1% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 55,33% хришћана (31,61% протестаната, 27,84% католика, 0,59% хришћана без деноминације и 0,02% православних), 31,55% муслимана (31,54% сунита и 0,01% шиита), 11,34% етничких религија, 0,87% хиндуиста, 0,36% нерелигиозних (0,3% агностика и 0,06% атеиста) и 0,55% осталих.
Правни оквир
Устави синдикалне владе (Уједињене Републике
Танзаније) и полуаутономне владе у Занзибару обезбеђују једнакост без обзира на
вероисповест, забрањују дискриминацију на основу вере и прописују слободу
савести или вере и избора у питањима вере, укључујући слободу промене
вере. Устав синдикалне владе дозвољава да ова права буду ограничена
законом у сврхе као што је заштита права других; промовисање националног
интереса; и чување одбране, безбедности, мира, морала и
здравља. Устав Занзибара дозвољава да права буду ограничена законом ако је
такво ограничење „неопходно и прихватљиво у демократском систему“ и не
ограничава „темељ“ уставног права нити доноси „више штете“ друштву.
Од независности и по традицији, земљом су
управљали наизменично хришћански и муслимански председници који су, по традицији,
именовали премијера из друге верске групе уз подршку парламента.
Закон забрањује верским групама да се
региструју као политичке странке. Да би се регистровала као политичка
странка, група не може користити религију као основу за одобравање чланства,
нити може следити политику промовисања религије.
Закон забрањује лицу да предузме било какву
радњу или да да било какву изјаву са намером да вређа верска уверења друге
особе. Свако ко почини такво дело може бити кажњен казном затвора од
годину дана.
На копну, секуларни закони регулишу хришћане и
муслимане у кривичним и грађанским предметима. У случајевима у вези са
породицом који укључују наслеђивање, брак, развод и усвајање малолетника, закон
такође познаје обичаје, који могу укључивати верске обичаје. У таквим
случајевима, неки муслимани одлучују да се консултују са верским вођама уместо
да покрену судски поступак.
Занзибар, иако такође подлеже уставу Уније, има
свог председника, судски систем и законодавно тело. Муслимани у Занзибару
имају могућност да изнесу случај грађанском или кадијском (исламски
суд или судија) суду за
питања развода, старатељства над децом, наследства и друга питања обухваћена
исламским правом. На све предмете који се воде на судовима у Занзибару, осим оних који се
односе на уставна питања Занзибара и шеријат, може се уложити жалба Апелационом
суду Уније на копну. На одлуке кадијских судова Занзибара може се уложити
жалба специјалном суду који се састоји од главног судије Занзибара и пет других
шеика. Председник Занзибара именује главног кадију, који надгледа кадијске
судове и признат је као виши исламски учењак одговоран за тумачење
Курана. На копну нема кадијских судова.
Верске групе морају да се региструју код
Регистра друштава при Министарству унутрашњих послова на копну и код
Канцеларије општег регистра
на Занзибару. Регистрација је обавезна по закону и на копну и на
Занзибару. Казне за прекршаје према Закону о друштвима, укључујући рад без
регистрације, крећу се од милион до 10 милиона шилинга (430-4.300 долара).
Да би се регистровала, верска група мора да
достави имена најмање 10 чланова, писани устав, биографије својих вођа и писмо
препоруке од окружног комесара. Такве групе онда могу навести појединачне заједнице, којима није потребна посебна
регистрација. Муслиманске групе које се региструју на копну морају
доставити писмо одобрења Националног муслиманског савета Танзаније. Муслиманске
групе које се региструју на Занзибару морају доставити писмо одобрења од
муфтије, службене везе владе са муслиманском заједницом. Хришћанске групе
на Занзибару могу се регистровати директно код главног регистратора.
На копну, Национални муслимански савет
Танзаније бира муфтију. На Занзибару, председник Занзибара именује
муфтију, који служи као вођа муслиманске заједнице и као јавни службеник који
помаже у пословима локалне управе. Муфтија Занзибара номинално одобрава
све исламске активности и надгледа све џамије на Занзибару. Муфтија такође
одобрава верска предавања посећујући исламски клир и надгледа увоз исламске литературе изван
Занзибара.
У јавним школама се може предавати религија,
али то није део званичног националног наставног плана и програма. Школске
управе или удружења родитеља и наставника морају одобрити такве часове, које
повремено држе родитељи или добровољци. Обрасци за регистрацију у државним школама морају навести верску
припадност детета како би управници могли да доделе ученике у одговарајући разред веронауке ако се он
понуди. Ученици
такође могу изабрати да одустану од веронауке. У приватним школама се може
предавати веронаука, иако то није обавезно, и ове школе углавном прате
национални образовни програм осим ако не добију изузеће од Министарства просвете
за посебан наставни план и програм. У државним школама ученицама је
дозвољено да носе хиџаб, али не и никаб.
Влада не означава верску припадност у пасошима
или евиденцији виталне статистике. Полицијски извештаји морају навести
верску припадност ако се од појединца тражи да сведочи под
заклетвом. Захтеви за медицинску негу морају навести верску припадност
како би се могли поштовати сви специфични верски обичаји. Закон захтева од
владе да евидентира верску припадност сваког затвореника и да обезбеди објекте
за богослужење затвореницима.
2021 Report on International Religious Freedom: Tanzania, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/tanzania/
0 $type={blogger}:
Постави коментар