Празници играју веома важну улогу у животу будиста. Тешко је, међутим, генерализовати о њима. Различите школе — теравада, махајана и ваџраиана — славе различите празнике. Исто чине и различити региони, као што су Шри Ланка, Бурма и Тајланд, све земље у којима теравада преовладава. У већини места будисти славе празнике према лунарном календару у коме су месеци дефинисани фазама месеца. У Јапану, међутим, будисти користе календар који се обично користи у Сједињеним Државама.
Важни празници обележавају догађаје из живота Буде. Теравада будисти верују да се Будино рођење, просветљење и паринирвана („коначна НИРВАНА“, оно што небудисти сматрају његовом смрћу) догодили истог дана, дана пуног месеца који се обично дешава у месецу мају. Неки будисти га називају Будином даном. У земљама тераваде ово је веома важан фестивал. Теравада будисти обично славе овај празник на начин на који прослављају већину празника: дају храну монасима и сиромашнима, посвећују се пет правила (упутства о томе како живети, слично десет заповести у јудаизму и хришћанству), слушају дарма разговоре (проповеди о будистичким темама), и на побожан начин шетају око ступа, споменика у којима се чувају реликвије Буде.
За разлику од теравада будиста, други будисти славе рођење, просветљење и паринирвану Буде Шакјамунија, како га зову, на различите дане. На пример, јапански будисти славе његово рођење 8. априла, његово просветљење 8. децембра, а његову паринирвану 15. фебруара или марта (традиције се разликују). Посебно је упечатљива прослава Шакјамунијевог рођења. На јапанском је познат као Ханамацури, "фестивал цвећа". Јапански будисти обилно украшавају олтаре цвећем како би подсетили на цвеће у шумарку где је рођен Шакјамуни. Такође сипају слатки чај на слику бебе Буде. И други будисти махајане сипају чај на слике Буде. Према легенди, небо је кишило слатки чај на Шакјамунијевом рођењу.
Мошти Буде играју велику улогу у будистичкој пракси. У Шри Ланки, најважнија реликвија је Будин зуб. Традиционално је био знак законитог владара острва. Налази се унутар богато украшеног златног реликвијара који се већи део године чува у храму у граду Кандију. Али једном годишње, у јулу или августу, на врхунцу вишедневне прославе, украшени златни реликвијар са зубом унутра се износи из храма, поставља се на леђа слона и носи кроз град у великом поворка.
Поред празника који се фокусирају на Буду, будисти славе фестивале у част бодисатви и других истакнутих будиста. Кинези славе фестивал у част Куан-јин, бодисатве Авалокитешваре у женском облику. За тибетанске будисте је посебно важан празник у част Падмасмбаве. За чланове школе Ђодо Шин у Јапану најважнији фестивал одаје почаст Шинрану (1173–1262), оснивачу школе.
Новогоишњи празник је велика прослава за скоро све будисте. Пошто користе различите календаре, славе га у различито време. Фокус новогодишњих прослава је генерално на постизању здравља и просперитета у наредној години, а не на било каквом посебном будистичком учењу или пракси.
У Кини, Кореји и Јапану, најпопуларнији празник за будисте који нису монаси или монахиње је Уламбана. Јапанци га зову Обон и славе га 13–16. Уламбана одаје почаст прецима: верује се да се у ово време духови мртвих враћају на земљу. Ово је радосна прилика, а не сабласна. Будисти славе Уламбану украшавањем кућних олтара и чишћењем гробних места. Они такође могу палити ломаче и спонзорисати догађаје као што су плесови како би забавили духове. На крају празника, Јапанци праве мале чамце, често од лишћа, причвршћују на њих свеће и пуштају их да плутају низ потоке и на море.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 68-69
0 $type={blogger}:
Постави коментар