Освајање и насељавање северне Индије од стране Индоевропљана почело је око. 1500 п.н.е. Догађај је означио крај цивилизације Инда и изменио цивилизацију потконтинента. У древним временима полуномадски народи живели су у степским земљама Евроазије између Каспијског и Црног мора. Били су светле пути и говорили су језицима који припадају индоевропској или индоаријевској породици. Били су организовани у патрилинеарна племена, чували су стоку, познавали пољопривреду, припитомљавали коње и упрегнули их у кола и користили бронзано оружје. Из разлога који нису јасни, племена су се поделила и започела масовна кретања на запад, југ и југоисток у нове земље око 2000. п.н.е., освајајући, владајући и временом асимилирајући са локалним становништвом. Они који су се населили у Европи постали су преци Грка, Латина, Келта и Тевтонаца. Други су се населили у Анадолији и постали познати као Хетити. Друга група се настанила у Ирану. Најисточнија група прешла је планинске превоје Хиндукуша у долину реке Инд на индијском потконтиненту.
Многа племена која су себе називала Арја доселила су се у Индију током неколико векова. Иако постоји неколико теорија о пропадању и паду цивилизације Инда, нема сумње да су градови Инда уништени или напуштени око 1500. године п.н.е., отприлике у исто време када су дошљаци почели да се насељавају у региону Инда. Ови дошљаци су живели по селима у кућама које нису опстале. Дакле, постоји свега неколико археолошких остатака у Индији протоисторијског доба између 1500-500 п.н.е. Историчари се стога морају делимично ослонити на књижевне традиције раних Аријеваца за сазнање о тој ери. Најранија усмена књижевност Аријеваца биле су химне и песме које су састављали свештеници да би прославили своје богове и хероје и коришћене у верским обредима и жртвама. Коначно су записане в. 600 п.н.е., када је настало писмо.
Ова велика збирка песама зове се Риг-Веда и написана је на санскриту, индоевропском језику. Иако је првенствено фокусирана на религију, у Риг-Веди се помињу друштвена питања и епске битке које су освајачи водили и добијали. Неки од богова би такође могли бити обожени хероји. Риг-Веда и друге касније Веде остају део живе хиндуистичке традиције Индије.
Аријевци су у почетку били ограничени на северозападни део индијског потконтинента, али су се постепено проширили преко северних индијских равница до слива реке Ганг. Отприлике 500. п.н.е. цео северни део потконтинента постао је део аријевске домовине, а Аријевци су доминирали ранијим становништвом.
ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 32
0 $type={blogger}:
Постави коментар