- Главни град: Вашингтон
- Језици: 78,2% енглески, 13,4% шпански, 1,1% кинески и 7,3% остали
- Етничке групе: 56,92% Американци, 12,12% Афроамериканци, 7,14% хиспанофони
Американци, 1,77% Јевреји, 1,75% Кинези, 1,4% луизијански креолски Французи,
1,25% средњеамерички местици, 1,2% Порториканци, 1% Ирци и 15,45% остали
- Облик владавине: федерална председничка уставна република
- Површина: 9.833.520 km2
- Број становника: 331.893.745 (процена 2021.)
Верска демографија
Према процени сајта
joshuaproject.net у 2021. години
било је: 76,5% хришћана, 16,6% нерелигиозних, 2,6% етничких религија, 1,9%
муслимана, 1% будиста, 0,9% хиндуиста и 0,5% осталих и малих религија.
Према Америчком атласу вредности
у 2020. години било је: 45,6%
протестаната (16,4% белих историјских протестаната, 14,5% белих евангелиста,
7,3% црних протестаната, 3,9% Хиспано протестаната, 3,5% осталих небелих
протестаната), 23,3% без религије, 21,8% католика (11,7% белих католика, 8,2%
Хиспано католика, 1,9% осталих небелих католика), 1,4% Јевреја, 1,3% мормона,
0,8% муслимана, 0,8% будиста, 0,5% хиндуиста, 0,5% Јеховиних сведока, 0,5%
православних и 3,5% осталих религија,
Према процени Истраживачког
центра Пју у 2020. години било је:
75,5% хришћана, 18,6% нерелигиозних, 1,7% Јевреја, 1,2% будиста, 1,1% муслимана
и 1,9% осталих.
Према процени Удружења архивских
података о религији у 2020. години
било је: 74,16% хришћана (35,59% протестаната, 22,33% католика, 14,07% хришћана
без деноминације и 2,16% православних), 19,67% нерелигиозних (16,77% агностика
и 2,91% атеиста), 1,69% Јевреја, 1,38% муслимана (0,89% сунита, 0,3% шиита и
0,2% исламских шизматика), 1,3% будиста (1,12% махајаниста, 0,16% теравадина и
0,02% ламаиста), 0,51% нових религија и 1,29% осталих.
Правни оквир
Како се наводи на сајту Правног
факултета Корнел универзитета: „Због свог веровања у одвајање цркве од државе,
творци устава су фаворизовали неутралан став према религији. Чланови Уставне
конвенције, групе задужене за израду Устава, веровали су да влада не би требало
да има моћ да утиче на своје грађане према или удаљавању од религије. Принцип
одвајања цркве од државе био је саставни део схватања верске слободе од стране
твораца. Сматрали су да би било каква владина интервенција у верска питања
грађана нужно нарушила њихову верску слободу. Дакле, Устав генерално ћути о
овој теми, осим у два случаја. Првостепени, у члану VI, је забрана било каквих верских
тестова као неопходне квалификације за јавну службу. Друга инстанца је у Првом
амандману Повеље о правима.
Први амандман садржи две клаузуле
које прописују однос владе према религији. У првом степену, клаузула о оснивању
каже да „Конгрес неће донети закон који би поштовао религију“. У најстрожем
читању, клаузула о оснивању забрањује свако усвајање званичне религије од
стране савезне владе. У ширем смислу, ова фраза функционише као начин да се
увери да савезна влада неће усвојити никакав став у корист или против било које
религије. Међутим, Врховни суд је толерисао одређени степен уплитања владе у
религију. На пример, Суд је дозволио да владина средства иду приватним верским
школама и молитвама за почетак одређених законодавних састанака, као у случају Град Грис против Галовеја. У том
случају, Суд је пресудио да састанак градске скупштине који је почео молитвама,
које су углавном узносили припадници различитих деноминација хришћанства, није
представљало кршење клаузуле о оснивању, делом зато што су законодавне молитве
намењене законодавцима, а не јавности.
Друга клаузула Првог амандмана
која се бави религијом одмах следи клаузулу о оснивању: „Конгрес неће донети
закон који поштује успостављање религије или забрањује њено вршење.“ Тамо где
прва клаузула забрањује Конгресу да усвоји било коју одређену религију, друга
клаузула забрањује Конгресу да се меша у испољавање вере појединца. Ова друга
клаузула се зове клаузула о слободном практиковању. Клаузула о слободном практиковању
штити право појединца не само да верује у оно што жели, већ и да то практикује.
Клаузула штити појединце од закона који би их изричито спречавали да се баве
верским обичајима.
Врховни суд је протумачио
ограничења клаузуле о слободном практиковању и дозволио влади да донесе законе против
одређених верских пракси, као што су бигамија и употреба пејота. Посебно у
последњих 30 година, Суд је генерално усвојио рестриктивнији став о заштити
клаузуле о слободном практиковању. Неки коментатори су сугерисали да је
клаузула о слободном практиковању у супротности са клаузулом о оснивању, јер
штитећи одређене верске праксе које би влада иначе желела да забрани, Устав
заузима став у корист, а не неутралан према религији.
Повеља о правима само изричито
ограничава савезну владу, тако да до усвајања четрнаестог амандмана, државе
нису биле уставно обавезне да се придржавају заштите клаузуле о оснивању и
клаузуле о слободном практиковању. Многи творци устава били су упорне
присталице федералистичког система у којем би свака држава имала моћ да сама
одлучи како да приступи религији. Међутим, у бројним одлукама, Врховни суд је
сматрао да је због четрнаестог амандмана заштита верских слобода из Првог
амандмана примењива против државних и локалних власти. На пример, у предмету Кантвел против Конектиката, Јеховини
сведоци су ухапшени због прозелитизма у Конектикату. Суд је пресудио да је
локална уредба која је захтевала лиценцу за верски позив прекршила клаузулу о
слободном практиковању.
Случај „Хоби Лоби“ је новији
пример продора Суда у интеракцију између религије и Устава. У предмету Барвел против Хоби Лобија, Суд је
поништио закон који је захтевао од профитних корпорација да обезбеде одређене
контрацептиве као део својих здравствених пакета за своје запослене. Власници и
оснивачи Хоби Лобија, који су се противили абортусу на верској основи, одбили
су да понуде здравствене пакете за своје запослене који би им обезбедили
контрацептивна средства која су сматрали абортивним. Суд је, међутим, одбио да
осуди Хоби Лоби на основу клаузуле о слободном практиковању, али их је уместо
тога ослободио на законским основама. Суд је утврдио да је Закон о враћању
верске слободе питање законског тумачења из 1993. године који је забранио савезној
влади да наметне мандат корпорацијама да обезбеде одређене контрацептиве у
својим пакетима здравствене заштите за своје запослене.“
Religion
and the Constitution, https://www.law.cornell.edu/wex/religion_and_the_constitution
0 $type={blogger}:
Постави коментар