Једна од највећих деноминација у Зимбабвеу је Афричка апостолска црква Јохане Маранге (ААЦЈМ), позната као Вапостори (Апостоли), за коју се процењује да има око милион подружница у Зимбабвеу 2009. године, са хиљадама других у севернијим земљама. Вапостори имају више афинитета према пентiкостализму од већине других афрички иницираних цркава (АИЦ) у Зимбабвеу.
Неки рани пентiкостални проповедници Мисије јужноафричке апостолске вере у Зимбабвеу носили су беле хаљине, носили штапове, бријали главе и пуштали браде, и предавали су старозаветне законе — карактеристике и јужноафричких циониста и афричких апостола у Зимбабвеу. Јохане (Џон) Маранге (такође се пише Маранке) (1912–1963), унук поглавице, имао је честе снове и визије од своје шесте године. Године 1932. чујни глас му је рекао да је он „Јован Крститељ, апостол“ позван да проповеда на међународном нивоу и обраћа људе, да их крсти и да им каже да се придржавају старозаветних закона и седмог дана суботе. Он је говорио у језицима и добио је друге екстатичне манифестације Духа, и основао је ААЦЈМ на основу ових откривења. У јулу 1932. одржано је прво масовно крштење 150 људи у поглаварству Маранге. Јохане Маранге је за 30 година проповедао чак у Мозамбику, Замбији, Малавију и централном Конгу, истерујући зле духове и крстећи хиљаде људи, наређујући им да се одрекну традиционалних ритуалних пракси и вештичарења. Аберо (Абел) Маранге, Јоханеов син и наследник, одржао је Пенди (фестивал Педесетнице) у јужном Конгу 1964. године коме је присуствовало 10.000 људи, али ово је био само један део дубоко подељеног региона ААЦЈМ. ААЦЈМ има мало ривала међу АИЦ-има за мисионарски жар, који се шири на многе делове централне и јужне Африке, све до Уганде, па чак и Гане. Иако чланови могу годишње ходочастити у поглаварство Маранге за главни фестивал ААЦЈМ у јулу, центрипетална природа афричког Сиона није наглашена као у ционистичким црквама.
Јединствена карактеристика ове цркве је широко распрострањено постављање стотина Пенди центара, где се одржавају годишњи фестивали на којима црквени поглавари служе и дају сакраменте неколико конгрегација окупљених из тог округа. ААЦЈМ такође има канонски додатак Библији, који садржи визије и лична искуства Маранга, под називом Ново откривење апостола. Осим карактеристичних мисних служби на отвореном, обријаних глава, браде, штапова и белих хаљина апостола из Марангеа, ААЦЈМ такође практикује ноћна бдења позната као мапунгве, пракса која је постала карактеристика многих типова основног хришћанства у Зимбабвеу. У пунгвеу, ААЦЈМ практикује ритуале који укључују ходање по ватри и прикупљање запаљеног жара голим рукама, симболизујући моћ Духа на крају света. Понекад се Маранга велича и пева као „краљ неба“, али се не сматра да он замењује Христа. Када је Маранге умро 1963. године, дошло је до раскола између његових синова и његовог рођака, његовог најстаријег сина Абера који га је наследио на месту свештеника, титула која је дата највећем вођи ове цркве. Јоханов рођак, пророк Симон Мушати, један од првих Вапосторија који је помагао Јоханеу у Пенди рундама, основао је нову цркву под називом Афричка апостолска црква, Свети Симон и Свети Јохан. Сада у Зимбабвеу постоји неколико различитих цркава које користе назив Афричка апостолска црква и често не признају суштинску улогу Јоханеа Марангеа у њиховом настанку.
Види такође: Афричке инициране (независне) цркве; Пентикостализам; Ционистичке и Апостолске Цркве.
ИЗВОР: Religions of the world, A comprehensive encyclopedia of beliefs and practices, J. Gordon Melton, Martin Baumann, Editors, Santa Barbara, 2010, 25-26
0 $type={blogger}:
Постави коментар