Гаутама Буда

Гаутама Буда (око 563–483 п.н.е.), верски вођа

Гаутама Буда је историјска личност о којој се говори када људи говоре о Господу Буди или једноставно о Буди. Међутим, према будистичкој мисли, у ствари постоји бесконачан ток Буда који се манифестује у складу са различитим фазама стварности од далеке прошлости универзума до далеке будућности. Гаутама Буда је Буда који се манифестује у фази универзума у којем живимо. Буда представља стање постизања просветљења, и то омогућава Буди да демонстрира другима како да постигну нирвану, што је стање просветљења и средство за бекство од иначе вечног точка патње изазваног жељом и представљеном бескрајним реинкарнацијама.

РАНИ ЖИВОТ ГАУТАМЕ БУДЕ

Велика већина азијских будиста прихвата стварност Гаутаме Буде и види мало вредности у утврђивању прецизнијих детаља. Будино учење се преносило са монаха на шегрта усмено током неколико векова, тако да је могуће да су неке грешке ушле у канон. Једини извор спора око историјских детаља био је спор око датума живота Гаутаме Буде, за које се генерално сматра да су око 563–483 п.н.е., али се верује да је око 448–368 п.н.е. у Јапану.

Рођен је на високом друштвеном положају као припадник кшатрије, или класе ратника, а родитељи су му припадали краљевској породици. Прича се да је његова мајка Махамаја, док је носила Гаутаму, сањала да ће дете бити или универзални владар или Буда, у зависности од тога да ли ће остати код куће или је одлутати у иностранство. Махамаја је посетила родитеље у последњем месецу трудноће и, док је пролазила кроз Лумбини парк, породила се. Краљев гуру је присуствовао рођењу детета, а затим је прогласио Буду као судбину детета.

На дан именовања детета, пет дана након рођења, присуствовало је 108 брамана да предвиде будућност, а такође и да обожавају бебу, као што су већ учинили његов отац и гуру. Тада је добио име Сидарта, што значи „Онај који је постигао свој циљ“. Два дана након тога Махамаја је умрла, а Гаутаму је подигла друга жена његовог оца Судходане, позната као Махапађапати Готами. Породица је живела у Гаутами, а Буда је име узео као личну ознаку, иако то никада није било његово име.

Као дете, отац је мазио Гаутаму Буду и живео је луксузним животом, делом зато што је његов отац нерадо дозволио дечаку да преузме своју судбину луталице светом и више је волео да остане близу и постане универзални, политички владар. Гаутама је био веома заинтересован за духовна питања и са седам година пронађен је у ђхани трансу. Овај инцидент је био основа једне од раних Будиних проповеди. Иако се Гуатама оженио принцезом Јасодаром у доби од 16 година, његово интересовање за духовнике и аскете никада није спласнуло, иако се верује да је његов брак био успешан.

БУДИНО ВЕЛИКО ОДРИЦАЊЕ

Овај миран живот наставио се све до 29. године када је, путујући по селу у друштву свог кочијаша, наишао на болесног човека, оронулог и остарелог човека, и на крају на леш. У четвртом сусрету, посматрао је човека у жутој одећи како обавља свој посао са призвуком спокоја. То се поклопило са рођењем Гаутаминог сина, коме је дао име Рахула (окови), и он је постао одлучан да открије тајну помоћу које је човек у жутој одећи могао да путује по свету очигледно срећно суочен са таквом бедом. Овај епифанијски догађај се назива Четири велика знака. Буда је оставио своју жену и сина да путује светом како би покушао да постигне одвојеност од патње света. Овај чин је познат као Велико одрицање, што се односи на Будино одбацивање све његове породице, његових претходних овоземаљских добара и веза.

Гаутама је одлутао на југ у Индију и примио подуку од бројних научника. Један од њих био је Алара Калама, под чијим је туторством Гаутама постигао мистично стање познато као сфера ничега, које је касније забележио у једној од својих сута. Ово достигнуће је било значајно у духовном смислу, али Буда је желео да прошири своје учење док не буде у стању да достигне крајње стање нирване, потпуно просветљење. Гаутама Буда је потом напустио свог учитеља и одлутао даље. Током наредних година Буда је пронашао мирно окружење у Урувели и настанио се тамо у потрази за истином. Придружило му се пет подвижника, који су желели да се уче од њега.

Гаутама је тражио просветљење кроз екстремну примену аскетизма. Касније је говорио о овом времену као о времену у којем му је екстремни пост учинио да му кости вире кроз кожу, док се такође суочавао са мукама других облика самоумртвљења. Аскеза је дуго била важан део индијске религиозне мисли. Међутим, то може изазвати поделе у друштву јер је број људи који могу учествовати нужно ограничен, док су други, посебно жене, у обавези да наставе са кућним пословима како би осигурали да друштво у целини може наставити да функционише.

Када је Буда на крају одбацио аскетизам, он је ефикасно обезбедио да будизам може да инспирише све чланове друштва. Будино повлачење од екстремног аскетизма разочарало је барем неке од његових раних следбеника. Међутим, пут умерености у свему постао је централни део будистичког учења. Буда је одбацио курс који га је оставио толико слабим да се једном онесвестио и веровало се да је мртав. После се хранио по здравом режиму и бринуо о свом телесном здрављу.

БУДА И ЧЕТИРИ ПЛЕМЕНЕ ИСТИНЕ

Гаутама је ушао у продуктивнију потрагу за просветљењем и на крају је постигао свој циљ. Једног јутра седео је под боди дрветом и одлучио да не напусти свој положај док не дође до нирване. Забележено је да је ова потрага укључивала дугу и тешку битку са злим духом Маром и његовим бројним слугама. Ђатаке су свети списи који описују Будине претходне животе пре инкарнације у којој је коначно достигао нирвану. Они бележе многа врлинска дела која је Гаутама Буда завршио, што је значило да је акумулирао многе врлине које су му пренете у борби са Маром. Они су укључивали велике врлине, или парамите, које укључују стрпљење, марљивост, медитацију и трансцендентну мудрост. Буда је касније ово поучавао својим следбеницима.

Наоружан парамитама, Гаутама Буда је био у стању да се одупре злу, и демонстрирајући блиско разумевање Марине војске и оружја, успео је да их победи. То му је омогућило да се концентрише на Четири племените истине, а то су да је постојање патња, која је узрокована природом жеље за несталним стварима универзума, да се патња ипак може победити и да је то племенити осмоструки пут који пружа средства помоћу којих се та победа може постићи.

Пут захтева исправно размишљање, рад, говор и разумевање. Људи у сваком тренутку треба да буду свесни постојања других људи и ствари света и да избегавају чињење било какве увреде на путу ка нирвани, а да притом не ометају друге са сопствених путева. Ова сазнања су омогућила Гаутами Буди да постигне просветљење испод боди дрвета када је имао 35 година.

УЧЕНИЦИ И ШИРЕЊЕ БУДИЗМА

Пошто је достигао нирвану, Буда је провео још неколико недеља под боди дрветом размишљајући о додатним аспектима универзума и филозофије. Био је убеђен да се посвети подучавању, делом као резултат интервенције божанског Сахампатија. Буда је у почетку није био вољан да напусти свој положај, али је пристао, а затим је покушао да преобрати друге, укључујући и оне аскете који су раније одбацили његова учења.

Пет аскета су прихватили Будино учење и постали његови ученици: били су то први монаси, а њихово обраћење означава почетке санге, монаштва које подржава будизам и које је постало део троструког драгуља који леже у основи будистичког друштва. Будизам се сада прати у већини земаља источне Азије, посебно у Јапану, Кореји, Кини, Тајланду и континенталној југоисточној Азији, као и у земљама које су исламизоване. У модерном добу будизам се проширио и на западне земље.

Рани ученици су такође имали прилику да постигну просветљење. Буда им се придружио путујући и тражећи оне који би послушали његову поруку. Као што је био обичај за оне који су се просветлили, примао је милостињу и храну од људи. Када се вратио у родни град, његов отац је био незадовољан путем који је син изабрао, али је попустио свој првобитни отпор и мир је склопљен. Многи чланови палате су преобраћени, а неколико чланова његове породице заређено је у сангу. Буда је позван у престоницу краљевства Косала, где му је њен владар саградио манастир. Буда је такође привлачио непријатеље. Међу многим различитим религиозним веровањима северне Индије, неки су били незадовољни успехом Будиног учења и настојали су да доведу у питање његову аутентичност. Међутим, успех обраћења је увелико надмашио успех било које верске опозиције.

До своје 80. године Буда је председавао стварањем ефикасне санге и могао је да размишља о растућем броју следбеника. На своје последње путовање кренуо је у пратњи малог броја следбеника. Где год да је ишао, Буда је живео једноставно, прихватајући доброчинство људи и говорећи им о путу ка просветљењу. У селу Белува се тешко разболео. Опоравио се од непосредне болести, иако је још увек био у слабом стању. Знајући да му се ближи крај, Гаутама Буда је објавио да планира да умре после три месеца и почео да организује своје последње послове и своје последње поруке за своје ученике. Када је све ово постигнуто, умро је.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 158-160