Амарнат

Амарнат је планинско пећинско светилиште хиндуистичког божанства Шиве које се налази око 80 миља од Шринагара, главног града Кашмира, Индија. Према легенди, Шива је открио тајну бесмртности својој жени Парвати у пећини у Амарнату. Након тога, испод тигрове коже на којој је Шива почивао, касније су се излегла јаја голубова. Они који ходочасте на ово место често пријављују да су видели бесмртне голубове које је инкубирао сам Господ Шива. Легендарне приче такође сугеришу да је први ходочасник у пећину био Махариши Бхригу, један од седам великих мудраца древне Индије. Сматра се да је аутор Бхригу Самхите, класичног астролошког текста написаног око 3000. године пре нове ере.

Уласком у пећину која прокишњава, на другом крају се види ледом прекривена формација у облику фалуса која је често прекривена снегом. Ово се сматра „природним“ или „самогенерисаним“ Шива лингамом, или фалусом, једним од главних иконографских приказа бога. Са обе стране лингама су два додатна ледена/снежна објекта идентификована као Парвати и Ганеша (Шивин син се обично приказује са главом слона, познатог као божанство које уклања препреке). Традиционално, снежни лингам се формира сваког лунарног месеца током светлог времена Месеца и раствара се током тамне половине месеца. Тако лингам достиже своју највећу величину у време пуног месеца и скоро нестаје током младог месеца.

Модернија легенда се односи на муслиманског пастира по имену Бута Малик, коме је свети човек на овом месту дао врећу угља. По доласку кући, пастир је открио да се угаљ претворио у злато. У исто време у чувеној пећини се појавио Шива лингам направљен од леда.

Главно ходочашће у ово светилиште је на пун месец лунарног месеца шравана (јул–август). Пуно ходочашће, уобичајени обичај од средине 19. века, траје укупно 40 дана и води ходочасника из низије у подножју планине навише до пећине и назад.

Такође погледајте: Астрологија; Ходочашће.


ИЗВОР: Religions of the world, A comprehensive encyclopedia of beliefs and practices, J. Gordon Melton, Martin Baumann, Editors, Santa Barbara, 2010, 85-86

0 $type={blogger}:

Постави коментар