ТОНГА

• Главни град: Нукуалофа
• Језици: тонгански (званичан), енглески (званичан)
• Етничке групе: 97,03% Тонгани и 2,97% остали (попис 2016.)
• Облик владавине: унитарна парламентарна полууставна монархија
• Површина: 748 km²
• Број становника: 100.209 (2021.)

 

Верска демографија

Према подацима локалног пописа из 2016. године, чланство у главним верским групама укључује Слободну Веслијанску цркву Тонге, 35% становништва; Цркву Исуса Христа светаца последњих дана (Црква Исуса Христа) 19%; Римокатоличку цркву 14%; Слободну црква Тонге 12% и Цркву Тонге 7% (последње две су локалне филијале Методистичке цркве). Друге хришћанске групе чине отприлике 9% становништва и укључују Цркву Токаиколо, Моуи Фооуиа Калаиси, Конституционалну цркву Тонге, адвентисте, Цркву јеванђеља, Војску спаса, Саборе Божије, друге пентикосталне деноминације, англиканце и Јеховине сведоке. Према попису, 60 појединаца идентификовани су као будисти, док је око 750 рекло да следе бахаи веру. Отприлике 600 појединаца је изјавило да немају верску припадност или нису одговорили на пописно питање. Отприлике 900 особа су идентификовани као припадници других вера, укључујући 34 муслимана.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 95,9% хришћана, 3,6% осталих и малих религија, 0,5% нерелигиозних и 0,1% етничких религија.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 98,9% хришћана и 1,1% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 95,8% хришћана (84,63% протестаната, 13,62% католика и 0,55% хришћана без деноминације), 3,54% бахаија, 0,43% нерелигиозних (0,42% агностика и 0,01% атеиста) и 0,23% осталих.
• Према попису из 2016. године било је: 34,99% Слободна веслијанска црква, 18,62% мормона, 14,24% римокатолика, 11,86% Слободна црква Тонге, 6,85% Црква Тонге, 2,34% Сабор Божији, 2,24% адвентиста, 1,56% Токаиколо хришћанска црква, 0,95% Конституционална црква Тонге, 0,75% бахаија, 0,7% англиканаца, 0,51% без религије и 4,39% остали.

Правни положај

Устав дозвољава слободу религиозне праксе, слободу богослужења и слободу окупљања за верске службе, под условом да се те слободе не користе „за чињење злих и разузданих дела“ или „чињење онога што је супротно закону и миру у земљи“. Устав захтева да се сабат, који влада признаје као недељу, „свети“ и забрањује комерцијалне трансакције на сабат. Само ограниченом броју ресторана и малопродајних објеката је дозвољено да раде након што добију сагласност министра полиције. Закон такође забрањује многе рекреативне активности и спортове на сабато. Закон се односи и на хришћане и на нехришћане.

Закон не захтева регистрацију верских група. Свака група може да се окупља, богослужи и практикује своју веру без обавештавања владе или тражења њене дозволе. Религиозна група, међутим, мора да се региструје да би имала право на одређене бенефиције, као што је признање свештенства као службеника за брак; пореске олакшице на непословне приходе, увоз робе у верске сврхе и прикупљање средстава; заштита имена деноминације и приступ емитовању на јавним каналима. За регистрацију као верске групе потребна је пријава Министарству пословања, трговине, иновација и рада, праћена овереним копијама правила и устава групе, декларацијом са детаљима о било ком другом фонду у којем подносилац захтева држи имовину, потписом сведока и таксом за пријаву од 115 паанга (52 долара).

Закон дозвољава верским вођама да легализују бракове. Према закону, правно се признају само бракови које су склопили свештенство или верски службеници, који морају бити хришћани, а ниједан други брак није валидан. Они нехришћани који не желе да се венчају са хришћанским свештеником немају законске могућности да се венчају.

Верске групе могу управљати школама, а један број то чини. Не постоје школе које воде нехришћанске верске групе. У државним школама, влада дозвољава верским групама да понуде једносатни програм верског образовања ученицима једном недељно, али не захтева од школа да то раде. У државним школама у којима се одржава верска настава, ученици су обавезни да похађају програм који води представник њихове конфесије. Ученици чија вера не шаље свог представника дужни су да уче током часа посвећеног верском образовању.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Tonga, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/tonga/