Аскетизам

Самоодрицање и веома једноставан живот из верских разлога. Озбиљно религиозни људи у готово свим традицијама су се одрицали ствари, посебно ствари које привлаче чула, зарад религије. Одрицали су се од хране постом, или живећи само на грубој и неукусној храни. Носили су само грубу одећу, или су чак остали без одеће. Живели су у хладним пећинама или тврдим монашким ћелијама. Они су се одрекли брака. Сатима су медитирали под врелим сунцем или у леденим планинама. Намерно су изазивали нелагоду носећи кошуље или ланце, спавали на креветима од ексера и стајали испод водопада. Неки су се чак и унаказили.

Ова стања самоодрицања називају се аскетизмом — уздржавање од природних задовољстава живота из религиозних разлога. Она се креће од онога што се може назвати „нормалним“ аскетизмом, рецимо монаха или монахиње у строгом реду са дугим сатима молитве или медитације и оскудном, али здравом исхраном, до највећих екстрема самонаношења бола. Подвижници се налазе у духовним традицијама већине религија. Примери би укључивали монахе и монахиње римокатолицизма и православља, будизма и таоизма, суфи мистике ислама и често индивидуалистички настројене садуе или „свете људе“ хиндуизма. Све традиције су укључивале и „нормалне“ и понекад веома свете аскете, и „екстремне“ аскете. Све религије су такође укључивале побожне лаике и жене који су, понекад врло тихо и приватно, практиковали различите облике самоодрицања и аскетизма усред „обичног“ живота.

Који су верски разлози за аскетизам? Прво, то може бити аспект љубави или саосећања која је велика врлина већине вера, јер оно што се одриче себи може дати сиромашнима. На тај начин не само да се чини добро, већ и даје пример другима. Друго, то је облик самодисциплине, а научити да се дисциплинујемо је основа за праћење било ког духовног пута. Може се посматрати као одбацивање физичког тела, посматрано као „нижи“ део нечије природе, или чак као извор искушења и зла, у корист духовне димензије живота. Треће, на то се гледа као на начин покајања за своје грехе, да се одради казна или „лоша карма“ која су нагомилала и да се тако исправи. Коначно, верује се да аскетизам побољшава религиозно искуство. Пост може помоћи да се виде визије, а лагана дијета може довести до ефективне медитације; чак и бол може да се смењује са верским заносом. За нешто од овога постоје психолошки и физиолошки разлози. Оно што је најважније, аскетизам увек шаље религиозну поруку: Бог има приоритет над задовољствима и заплетима овог света.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 34-35