Хомерски епови

Епови грчког писца Хомера — Илијада и Одисеја — су најранији и најпознатији класици грчке књижевности. Обе су дугачке епске песме, а неколико научника је тврдило да су их вероватно различити људи написали, а неки академици су се залагали чак и против постојања Хомера. Свакако, све што се зна о Хомеру је из традиције и доказа сакупљених из епова.

Градови Аргос, Атина, Хиос, Колофон, Родос, Саламина и Измир (Смирна) тврде да је Хомер рођен у њиховом граду. Хомер је вероватно био Грк из Мале Азије (данашња Турска), пошто су његови списи користили јонски и еолски дијалект тог региона, тако да су тврдње Хиоса и Измира највероватније.

Много векова касније на Хиосу је постојао клан познат као Хомериди који су тврдили да су Хомерови потомци и, као лутајући министранти, одржавали су у животу неке од традиција повезаних са њиховим славним претком. Хомер је рођен као Меонов син; живео је око 850. п.н.е. Многи људи су мислили да су Илијада и Одисеја написане у осмом веку пре нове ере, са консензусом да је Илијада ранија од Одисеје, при чему је прва вероватно настала 750. године п.н.е, а друга око 25 година касније. То је био период када су се многи Грци селили у Малу Азију, и било је све веће интересовање за традицију контакта са регионом. Неки су указивали на референце у шестој књизи Одисеје да се јасно односе на оснивање грчке колоније. Термин хомерско доба односи се на период о коме је Хомер писао, а не на период у коме је живео.

Безбројни писци су превели Илијаду и Одисеју. Римски писац Луције Ливије Андроник, из Таранта у јужној Италији, превео је Одисеју на латински стих у трећем веку п.н.е. 

ИЛИЈАДА

Илијада је дужа од ове две песме, за око трећину дужа од Одисеје. Састоји се од 15.693 стиха у дактилним хексаметрима и сада је подељен у 24 књиге. Илијада, која је добила име по Илијуму, другом називу за Троју, односи се на последњу годину десетогодишње опсаде Троје, а централна фигура је Ахил, син Пелеја, краља Мирмидона у данашњој Тесалији. Прича се више фокусирала на Ахила као ратника и личности, него на опсаду.

Прва књига Илијаде покрива свађу између Ахила, највећег ратника грчке војске, и Агамемнона, краља Микене. Гнев Ахила, вође Мирмидонаца, усмерен је против Агамемнона и Хектора. Хрисеида, ћерка Аполоновог свештеника, бива заробљена од стране Грка и постаје Ахилова заробљеница. Она завршава у рукама Агамемнона, а Крисеидин отац посећује грчки логор да тражи њено ослобађање. Када се то не догоди, бог Аполон шаље кугу у грчки логор, а Агамемнон је приморан да је врати.

У другој књизи Одисеј има задатак да мотивише Грке, а укључује детаље о грчким и тројанским војскама. Борба почиње поново у четвртој књизи и наставља се у петој. Шеста књига представља Хектора, принца од Троје, и Ахиловог противника. У седмој књизи он се бори са Ајантом, а у осмој се богови, од којих једни помажу Грцима, а други подржавају Тројанце, повлаче из борби. У деветој књизи Агамемнон покушава, али не успева, да натера Ахила да се врати у борбу, а 10. књига укључује Диомеда и Одисеја у мисији да ноћу шпијунирају положаје Тројанаца.

11. књига приказује Тројанце како постижу малу победу када Парис успе да рани Диомеда, а Ахил одлучује да у кампањи искористи свог фаворита, Патрокла. 12. књига означава Тројанце који терају Грке назад у њихов логор, при чему Посејдон прискаче у помоћ Грцима у 13. књизи, а Хера помаже Посејдону у 14. књизи. У овом тренутку Зевс, краљ богова, спречава Посејдона да се меша, а у 16. књизи, Патрокло, забринут због могућег грчког пораза, позајмљује Ахилејев оклоп и води Грке против Тројанаца. Тројанци се повлаче, али Хектор успева да убије Патрокла. У 17. књизи се две војске боре око тела Патрокла, а следећа књига покрива Ахилејеву тугу када чује за Патроклову смрт. У 19. књизи Ахил одлучује да се поново укључи у борбу, само да би осветио смрт свог пријатеља, а у 20. књизи Ахил улази у сам врх борбе, сусрећући се са Хектором у 21. књизи. У следећој књизи се освети Патроклова смрт када Ахил убије Хектора, а затим веже тело за своја кола и одвуче га назад у грчки логор. Претпоследња књига описује погребне игре за Патрокла, а последња књига укључује Ахила који на крају пристаје да врати Хекторово тело његовом оцу, краљу Пријаму од Троје.

ОДИСЕЈ

Одисеја је више романса него херојска трагедија. Реч је о покушајима које Одисеј (или Уликс, на латинском) чини да се врати својој кући на острву Итаки и својој жени Пенелопи и сину Телемаху. Иако термин одисеја на енглеском описује дуго путовање, мање од половине текста се заправо бави Одисејевим путовањима. Одисеја има 12.110 линија дактилног хексаметра. Прва књига почиње тако што је Одисеј већ на путу кући из Троје, нестрпљив да се врати на Итаку и види свог сина. Друга књига описује просце који желе да се ожене Пенелопом. Сви они тврде да је њен муж мртав и прете Телемаху, који испловљава за Пилос. У четвртој књизи краљ Менелај говори дечаку да је Одисеј насукан у Египту на повратку из Троје после рата.

У деветој књизи Одисеј посећује земљу Лотождера и, у можда другом најпознатијем инциденту у књизи, завршава на острву које контролишу Киклопи, који имају само једно око. Одисеј и његови људи се крију у пећини једног од Киклопа, али он једе двојицу грчких морнара када су покушали да побегну. На крају Одисеј и остали морнари ослепе Киклопа и побегну, обешени на доњој страни његових оваца. У 11. књизи Одисеј покушава да се помири са Посејдоном, богом мора, који је подржао Тројанце у рату.

Дванаеста књига Одисеје покрива најпознатији догађај, када Одисеј плови својим бродом поред земље Сирена, жена чије прелепе песме подстичу морнаре да плове преблизу копну тако да се њихови бродови разбијају о стене. Одисеј је натерао своје људе да им напуне уши пчелињим воском и везао се за јарбол брода тако да само он може да чује њихово певање, али не може ништа да уради поводом тога. У следећој књизи Одисеј покушава да стигне до Итаке, стижући тамо отрцан и сам. У преосталим књигама Телемах се враћа кући, избегавши заседу коју су поставили Пенелопини просци. Успева да се нађе са оцем и уз обећану помоћ два бога, Зевса и Атине, одлучују да нападну просце на крају 16. књиге. До 19. књиге Одисеј је доспео до своје жене, али не открива свој идентитет, иако га препознаје Еуриклеја, слушкиња која је неговала младог Одисеја.

На почетку 21. књиге Пенелопа нуди да се уда за сваког мушкарца који може напети Одисејев лук и испалити га кроз 12 ушица секире. Просци покушавају, један по један, и не успевају, а Одисеј, још увек прерушен, тражи да покуша. Пенелопа каже да ако Одисеј, обучен као сиромах, то учини, она се неће удати за њега већ ће га наградити. На крају ипак покушава и успева, а Телемах долази на сцену.

У 22. књизи Одисеј, Телемах и други протерају просце, убивши неке од њих. Одисеј коначно објављује својој жени ко је он у ствари, прича о својим авантурама и они се поново окупљају. Последња књига говори о томе шта се дешава када се краљ Агамемнон врати из Тројанског рата. Уместо да га дочека његова жена Клитемнестра, она га убија.

КРИТИЧКА ДИСКУСИЈА

Неки научници су указали на сличности са сумерским Епом о Гилгамешу. Елементи Одисеје су вероватно били прилагођени да формирају неке од арапских прича о авантурама Синбада Морнара и Хиљаду и једне ноћи. Научници су користили епове да би разумели много о животу Грка тог периода и о методама борбе. Хомерови епови инспирисали су многе људе. Један од њих је био Александар Велики (356–323 п.н.е.) који је своје порекло, преко мајке, водио до Ахила. Читао је Илијаду и Одисеју као млад, иако је преферирао прву. Мора да се тога сетио када је стигао у Малу Азију и принео жртву на гробу Протесилаја који је погинуо у Тројанском рату и који је био први грчки ратник који је крочио на азијско тло.

Било је више романа заснованих на причама из Илијаде и Одисеје. Грчки драмски писац Еурипид написао је Киклоп на основу Одисејевих путовања. Џефри Чосер је своју песму Троил и Кресида поставио у Хомерову Троју, а Вилијам Шекспир ју је користио за своју драму Троил и Кресида. Парис из Троје Џорџа Е. Бејкера и Кад би богови уништили Ричарда Пауела приказују већину ликова из Илијаде. Никос Казанцакис, у својој Одисеји, модерном наставку, наставља причу о Одисеју након његовог повратка на Итаку, а Одисеј (као Уликс) је био важан у делу Дантеа и Џејмса Џојса.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 202-204