Религија народа који је владао долином Мексика (регија око данашњег Мексико Ситија) када су је Шпанци освојили у 16. веку. Према легенди, Астеци су мигрирали у долину Мексика са севера. Око 1325. године н.е. населили су мочварно острво усред језера Текскоко. Њихов бог заштитник, Хуицилопохтли, указао им је на то место. Узимајући земљу од језера, изградили су велики град по имену Теночтитлан (Мексико Сити, данас). Три насипа повезивала су га са копном. У време када су Шпанци стигли 1520-их, Теночтитлан је имао можда пола милиона становника. И до тог времена, Астеци су успоставили своју доминацију над читавим регионом.
Астеци су имали разрађен поглед на време и простор. Добри примери за то су чувени астечки календарски камен и илустрације из древних пиктографских књига познатих као кодекси. Погледи Астека били су веома слични онима Маја. И Астеци су личили на Маје, јер су веровали да живе у петом свету или, како су га звали, „петом сунцу“. Чувена прича, „Легенда о Сунцима“, говори о судбини претходна четири света и предвиђа судбину петог.
Астеци су обожавали неколико божанстава. Хуицилопохтли, „леви колибри“, био је једно од два божанства која су обожавана у великом храму усред Теночтитлана. Грађевински радници у Мексико Ситију случајно су открили храм 1978. године. Друго божанство које су тамо обожавали био је Тлалок, бог кише. Трећи бог, Кецалкоатл, перната змија, имао је храм у близини.
Астеци су познавали Кецалкоатла у неколико облика. Један је био свештеник-краљ древног града Туле. Овај Кецалкоатл је марљиво изводио ритуале. На пример, приносио је крв из листова својих ногу и купао се свечано. Као резултат тога, Тула је напредовала. Истовремено, Кецалкоатл је одбио да изводи одређене ритуале, као што је приношење људских жртава. Према једном тексту, жртвовао је само змије, птице и лептире. Због индискретног понашања, Кецалкоатл је био приморан да се одрекне престола. Отпутовао је на исток и спалио се. Његов дух се подигао на небо да би постао планета Венера. Друга легенда каже да је отпловио на исток. Најпре је владар Астека погрешно схватио шпанског ратника, Ернана Кортеса, као повратника Кецалкоатла.
Као и готово сви древни народи, Астеци су практиковали ритуале у својим домовима. У овим ритуалима користили су мале фигурице и кадионице. Имали су и религију повезану са церемонијалним центрима. Састојао се од жртава, често људских. За Астеке, људско тело је садржало свете силе које су омогућавале ред и живот. Ове силе су биле посебно концентрисане у срцу и глави. Као резултат тога, посебну пажњу су обраћали на срца и главе жртви.
Шпански освајачи сматрали су да је религија Астека дело ђавола — буквално. Покушали су да је збришу. Ипак, елементи астечке религије су преживели. Комбиновали су се са религијом освајача да би произвели посебну традицију римокатолицизма.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 41-42
0 $type={blogger}:
Постави коментар