Варух (Барух)

Варух (шести век п.н.е.), верски писар и пророк

Библија описује „Варуха, Неријиног сина“ као пратиоца и секретара Јеремије, познатог пророка у време вавилонске депортације Јуде (587. п.н.е.). Његова посвећена служба Јеремији довела га је у исту срамоту и невоље као и његовог господара, иако је највероватније рођен као аристократа и добио је добро образовање. Саставио је два свитка пророчанстава, један за краља Јуде, који је касније спаљен, а други за посед Јеремије. Овај последњи свитак може бити срж библијске књиге о Јеремији. Варухова улога као Јеремијиног писара можда је разлог зашто се он наводи као аутор у неколико наставака књиге о Јеремији. Када је Јеремија био приморан да побегне из Јерусалима у Египат (582. п.н.е.) после вавилонске инвазије, Варух га је пратио. Ово је последње поменуто боравиште за Варуха у хебрејској Библији, иако Јеремија негде другде у својој књизи обећава да ће Варух преживети општа превирања, али живети животом избеглице.

Према хришћанском библичару Јерониму, Варух је делио судбину Јеремије, који је вероватно умро у Египту. Каснији јеврејски извори се не слажу. Рабинске власти претпостављају да је Варух отишао у Вавилон. Овде га лоцира девтероканонска књига Варуха (коју су прихватили католички и православни хришћани). Ова књига се састоји од неколико различитих делова и вероватно је скуп списа намењених да подстакну раштркани народ Израела у вековима након вавилонске инвазије. Још каснија књига под називом Друга Варухова или Сиријска апокалипса Варуха (чије делове прихватају сиријски хришћани) приказује писара како говори, моли се и пише углавном у околини Јерусалима баш у тренутку када су Вавилонци на ивици освајања Јерусалима. 

У овом тексту Варух засењује свог господара. Он наређује Јеремији да оде и охрабрује прогнане у Вавилону. Након тога позорница је празна осим Варуха, који доминира остатком књиге својим визијама, молитвама и упутствима. Фокус Варухове службе у Јерусалиму је обука преживелих старешина, али он се све више обраћа већој публици, прво преосталим становницима града, а затим и људима расејаним у дијаспори. До ове друге групе долази путем писма које завршава књигу.

Традиција Варуха преживела је изван рабинске јеврејске традиције. Лажне књиге (делови књига) који се приписују Варуху појавиле су се на многим језицима, укључујући латински, грчки, сиријски, хебрејски и арапски. Друга имена за Варуха на хебрејском су Берехија и Варахел. Његово име је пронађено на отиску глиненог печата, или були, са натписом „[припада] Берехији, сину Неријином, писару“, што је релативно ретка референца на библијску особу из савременог небиблијског извора.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 47-48