Картагина

Град Картагина у северној Африци (данашњи Тунис) био је главни град Картагињанског царства које је контролисало делове Средоземног мора од седмог века п.н.е. све док није уништен 146. п.н.е. Традиција каже да је град основала краљица Дидона, из Тира, феничанског града у данашњем Либану. Према тој легенди, након што је Троја била опљачкана од стране Грка, принц Енеја је побегао морем и тамо доживео бродолом. Краљица Дидона се заљубила у њега, али његова судбина је била да оснује Рим. Римски историчари наводе различите датуме за оснивање Картагине. Тимеј даје око 814. п.н.е., али Апион наводи 751. п.н.е. Најраније познате гробнице датирају из 725-700 п.н.е.

Картагина је основана за трговину, која је створила велико богатство и помогла јој да доминира деловима северне Африке и централног и источног Медитерана. Метали из северне Африке трговали су се за вино, тканину и грнчарију. До шестог века п.н.е. њиме је управљала аристократска олигархија преко сената.

Картагињанска трговина на Сицилији и Италији довела је до сукоба са Грцима и Етрурцима. Картагина је заузела острво Ибицу код медитеранске обале Иберије 591. п.н.е, а 540-их година п.н.е. освојила је Сардинију.

Град је лежао на полуострву у Туниском заливу. Грчки историчар Апијан је забележио да је имао три реда зидова, сваки висок 14 метара и широк 9 метара, са баракама за 24.000 људи и шталама за 4.000 коња и 300 слонова. Картагина је имала две велике луке између полуострва и копна. Велики гвоздени ланци могли су да се подигну на ушћу луке као заштита од напада. Пловила су долазила из свих делова Средоземног мора и атлантских обала Африке, Шпаније, Француске и Британије. Трговали су тирском краљевском љубичастом бојом, тирском краљевском плавом бојом и обојеним тканинама, калајем за бронзу, сребром, златом, дрвеном грађом, вином, тканином, грнчаријом, ћилимима, накитом, лампама и другом робом. Иза ове луке била је војна лука. Улаз је био узак са високом караулом која је гледала на луке и море. Грчки писац Апијан је известио да би могло да се смести 220 бродова.

Први пунски рат је избио са Римом због спорова на Сицилији око контроле над градом Месаном (модерна Месина, Сицилија) 265. п.н.е. Римљани су послали војску у Африку. У бици у савременом Туниса 255. п.н.е., код града Картагине, Картагињани су са грчким плаћеницима уништили римску војску. Пораз Рима оставио је Картагину безбедну. Картагина је била принуђена да напусти Сицилију након што је њена морнарица поражена 241. п.н.е.

Римљани су заузели острво Сардинију 238. п.н.е. Картагина се тада фокусирала на територију Иберијског полуострва. Тамо су Картагињани подигли град Нову Картагину (данашња Картахена). Одатле су командант Хамилкар Барка и његов син Ханибал покренули напад на Рим у Другом пунском рату 219. п.н.е. Римски заповедник Сципион искрцао се у северној Африци 204. п.н.е. Ханибалова војска од 18.000 људи напустила је Италију, отишла за Картагину и подигла велику војску. Пресрео је Римљане и Нумиђане код Картагине у Зами 202. п.н.е. Ханибал је поражен. Римљани су приморали град да преда све своје ратне бродове и слонове и плати огромну одштету Риму. Године 146. п.н.е. Римске снаге су сравниле Картагину, а затим заорале поља сољу тако да нико не би могао да узгаја храну и обнављи је. Касније је Рим изградио Колонију Јулију Картаго, главни град римске Африке.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 69