СОМАЛИЈА

• Главни град: Могадиш
• Језици: 76,7% сомали (званичан), 17,7% маај, 0,7% арапски (званичан) и 4,9% остали
• Етничке групе: 76,74% Сомали, 12,81% Раханвејн, 4,89% сомалијски Банту, 1,68% Баравани
• Облик владавине: савезна парламентарна република
• Површина: 637.657 km²
• Број становника: 17.066.000 (2021.)

 

Верска демографија

Према Федералном министарству за задужбине и верска питања, више од 99% становништва су сунитски муслимани. Према Светском атласу, припадници других верских група заједно чине мање од 1% становништва и укључују малу хришћанску заједницу од око 1.000, малу суфијску муслиманску заједницу и непознат број шиитских муслимана, хиндуиста, будиста, Јевреја, и оних који нису повезани ни са једном религијом.

Сомалијско Банту становништво, од којих су већина муслимани, углавном насељава јужне и централне регионе земље у близини река Шабел и Џуба. Неки сомалијски Банту такође одржавају традиционална анимистичка веровања.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 99,6% муслимана, 0,3% хришћана и 0,1% нерелигиозних.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 99,7% муслимана и 0,3% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 99,83% муслимана (98,1% сунита, 1,16% шиита и 0,58% исламских шизматика), 0,02% нерелигиозних (0,01% агностика и 0,01% атеиста) и 0,15% осталих.

Правни оквир

Привремени савезни устав предвиђа право појединаца да практикују своју религију, али забрањује пропагирање било које друге религије осим ислама. У њему се наводи да сви грађани, без обзира на веру, имају једнака права и дужности пред законом, али успоставља ислам као државну религију и захтева да закони буду у складу са шеријатским принципима. Иако Привремени савезни устав не забрањује изричито муслиманима да пређу у друге религије, шеријат се тумачи да забрањује прелазак из ислама. По закону не постоје изузећа од примене шеријатских правних принципа за немуслимане.

Устав Сомалиленда чини ислам државном религијом, забрањује муслиманима прелазак, забрањује пропагирање било које друге религије осим ислама и прописује да сви закони морају бити у складу са општим принципима шеријата. Друге администрације, укључујући Галмудуг, Хиршабеле, Јубаланд и Југозападну државу, имају уставе који идентификују ислам као званичну религију. Ови устави прописују да сви закони морају бити у складу са општим принципима шеријата. Галмудуг, Хиршабеле и Југозападна држава немају законе који се директно баве слободом вере.

Национални кривични закон генерално остаје на снази у свим регионима земље. Не забрањује прелазак са ислама на другу религију, али инкриминише богохуљење и „клевету ислама“, за које је предвиђена казна до две године затвора. С обзиром на улогу шеријата као претпостављене основе за националне законе и забрану преласка муслимана у друге религије према исламској јуриспруденцији, однос између шеријата, Привременог савезног устава и кривичног закона остаје нејасан.

Привремени савезни устав захтева да председник, али не и други носиоци функција, буду муслимани. Устав Сомалиленда захтева да председник Сомалиленда и кандидати за потпредседника и Представнички дом буду муслимани.

Правосуђе се у већини области ослања на хеер (традиционално и обичајно право), шеријат и кривични закон. Верује се да хеер претходи исламским и колонијалним традицијама, а у многим областима, старешине ће погледати локалне преседане хеера пре него што испитају релевантне шеријатске референце. Свака област појединачно регулише и спроводи верско изражавање, често недоследно. У областима које контролише ал-Шабаб, шеријат је једини формално признати правни систем, иако извештаји показују да се хеер примењује у неким случајевима. Привремени савезни устав препознаје хеер као механизам за решавање спорова. Савезна влада је 2017. усвојила традиционалну политику решавања спорова која уводи примену хеера, али ограничава њену примену на посредовање у „неозбиљним“ злочинима. Примена хеера у кривичним стварима није стандардизована.

Устав Сомалиленда забрањује формирање политичких партија на основу одређене верске групе, верских уверења или тумачења верске доктрине, док Привремени савезни устав и устави других администрација савезних држава чланица не садрже ову забрану.

Савезно министарство задужбина и верских послова има законска овлаштења да региструје верске групе. Смернице о томе како да се региструјете или шта је потребно су недоследне. Министарство нема могућности да спроводи такве захтеве ван Могадиша. Сомалиленд нема механизам за регистрацију верских организација нити посебне захтеве за регистрацију исламских група. Друге управе савезних држава чланица немају механизам за регистрацију верских организација.

У Сомалиленду, верске школе и формалне богомоље морају да добију дозволу за рад од Министарства вера Сомалиленда. Закон Сомалиланда не артикулише последице за рад без дозволе. Друге управе савезних држава чланица захтевају да формалне богомоље и верске школе добију дозволу за рад од локалних власти.

Федерално министарство за задужбине и верска питања надлежно је за праћење верских питања и промовисање верске толеранције између практиканата ислама и припадника мањинских верских група. Конкретне одговорности министарства укључују организовање послова за сомалијске хаџије и развијање порука у циљу супротстављања идеологији ал-Шабаба. Такође има мандат да регулише верску наставу широм земље. Закон захтева исламску наставу у свим школама, јавним или приватним. Приватне школе имају већу флексибилност у одређивању својих наставних планова и програма. Ове школе морају тражити одобрење од Федералног министарства образовања, културе и високог образовања; међутим, захтеви су ретки. Ученици немуслимани који похађају државне школе могу тражити изузеће од исламске наставе, али према федералним и властима савезних држава чланица, таквих захтева није било.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Somalia, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/somalia/