Континент Антарктика прекривен ледом је копнена маса углавном унутар Антарктичког круга на најјужнијој тачки планете. Потпуно је окружен океаном и био је ненасељен све до 20. века. Од његових 5,4 милиона квадратних миља земље, само 108 хиљада квадратних миља није покривено ледом.
Антарктички регион је почео да се систематски истражује 1820-их, а до краја 1830-их установљено је да је Антарктик континент (за разлику од групе острва повезаних ледом). Истраживања унутрашњости су се повећала током прве половине 20. века, а после Другог светског рата континент је био на мети научних истраживања. Од тог времена, доста земаља је тамо успоставило станице током целе године, а седам је поставило формалне територијалне претензије (од којих ниједна није широко призната). Уговор из 1959. (који је ступио на снагу 1961.) нуди правни оквир за тренутне активности које спроводе 39 земаља које тамо имају особље.
Уговор о Антарктику замрзава територијалне претензије које су поставили Аргентина, Аустралија, Чиле, Француска, Нови Зеланд, Норвешка и Уједињено Краљевство. Већина других нација не признаје ове територијалне претензије. Сједињене Државе и Русија до данас нису постављале територијалне претензије, али су задржале право на такве захтеве.
Религиозни живот Антарктика одражава спектар религија из земаља које су послале своје особље у регион. На континенту постоји само једна верска структура, капела снега, хришћанска црква у којој и протестантски капелан и римокатолички капелан обављају службе, а највећи проценат (68%) становника су хришћани. Као што се могло очекивати, друга највећа група на континенту себе сматра нерелигиозном.
0 $type={blogger}:
Постави коментар