Марко Порције Катон (млађи)

Катон, Марко Порције (млађи) (95–46 пне), римски државник

Праунук легендарног Марка Порција Катона (цензора), млађи Катон, који је у раној младости остао сироче, стекао је образовање преко свог ујака Марка Ливија Друза, и свој ум заокупио стоицизмом и политиком. Као добар практичар стоичке филозофије, подвргавао се најстрожим физичким дисциплинама, штедљиво јео и живео једноставно.

Катонова војна каријера почела је његовом службом 72. п.н.е. током рата против Спартака и његових следбеника. Као војни трибун у Македонији 67. п.н.е., служио је заједно са својим људима и делио њихове муке и жртве. Док је био у Македонији, његов брат Цепион је умро, а он је отпутовао на Блиски исток, вероватно у покушају да ублажи своју тугу. Када се Катон вратио у Рим 64. п.н.е. победио је на изборима за квестора, бавећи се финансијским интересима римске државе. Познат по свом поштењу и интегритету, Катон је открио да су бивши квестори учествовали у превари и убиствима, а на открића је одговорио тако што је преступнике одмах привео правди. Напустио је функцију уз много јавних похвала и захвалности.

Године 63. п.н.е. Катон је победио на изборима за трибуна плебса, службу осмишљену да заштити плебејце (мање привилеговане) од произвољног поступања патрицијске (привилеговане) класе. Када је био на функцији, Катон се у свакој прилици борио против Јулија Цезара, не волећи Цезаров морал и поступке. Цезар је заузврат ухапсио Катона због опструкционизма. Када је пуштен, Катон је покушао да спречи Цезара да добије петогодишње именовање за гувернера провинције, али безуспешно. Помпеј је такође стајао у опозицији са Катоном, али уместо да се непрестано бори против свог противника, Помпеј је предложио савез кроз брак са једном од Катонових рођака. Катон, верујући да је то само начин да Помпеј стекне политички утицај, није дозволио брак. Можда је то била, као што Плутарх имплицира у својој краткој биографији Катона, фатална грешка, јер се Помпеј тада оженио Цезаровом ћерком, Јулијом, што је била заједница која је учврстила однос између двојице вођа – однос који је на крају уништио уставну власт у Риму.

Године 58. п.н.е. Клодије, трибун, у нади да ће ослободити Рим проблематичног Катона, именовао га је за гувернера Кипра. Као гувернер, Катон је био педантан у вођењу евиденције и био је фискално одговоран. Вратио се у Рим две године касније уз велика признања за своју службу на Кипру. 54. п.н.е., када се Први тријумвират распао, Катон је постао претор, службеник задужен за правосудне послове, и користио је своју функцију да заустави Цезарове планове. Године 53. п.н.е. Катон је изгубио изборе за једно од два конзулата, а затим се повукао из јавне службе. Када је тог лета један од конзула, Крас, умро у Кари, Катон је одлучио да прихвати Помпеја као јединог конзула државе. Грађански рат је уследио 49. п. н. е., а Цезарова војска је прешла Рубикон за Рим. Катон је преузео команду над републиканским снагама на Сицилији, али бројчано надјачан, напустио је острво без битке, а затим је одлучио да прати Помпеја до Грчке.

Цезар је поразио Помпејеве снаге код Фарсала 9. августа 48. п.н.е, а убрзо након дебакла, Египћани су убили Помпеја док се искрцао на њихове обале. Катон и војни заповедник Квинт Цецилије Метелије Пије Сципион побегли су у Африку и наставили да пружају отпор Цезару из Утике. Цезар је гонио Катона и његове савезнике; фебруара 46. п.н.е., Цезар је победио Сципионове снаге у бици код Тапса. Када је Катон добио вест о Сципионовом поразу 46. п. н. е., одлучио је да изврши самоубиство уместо да живи под влашћу Цезара. Упамћен по свом стоичком начину живота, интегритету и републиканским идеалима, Катон се борио до дана своје смрти за очување Римске републике и за многе остаје узор врлине у јавној служби.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 70-71