Амвросије

Амвросије (око 340–397 н.е.), епископ и теолог

Амвросије, епископ милански, рођен је у Триру у племићкој породици Аурелијана. Његова мајка је преселила породицу у Рим након смрти његовог оца. Образован у реторици и праву, Амвросије се прво запослио у Сирмијуму, а затим је око 370 н.е. постао гувернер Милана. После смрти миланског аријанског епископа, у граду је избио насилан сукоб око тога да ли ће следећи еископ бити православан или аријанац. Амвросије је интервенисао да поврати мир и био је толико одушевљен од свих да су га обе стране прихватиле као кандидата за епископа, иако тада није био ни крштен. За недељу дана је крштен и посвећен за епископа. Он је одмах дао своје богатство сиромасима и посветио се проучавању Светог писма и грчких отаца цркве. Као епископ био је познат по својој проповеди, која је делом била заслужна за преобраћење великог теолога Августина из Хипона, којег је Амвросије крстио на Васкрс 387. године.

Амвросијева каријера била је у великој мери повезана са политиком. Непрекидно је бранио положај Цркве од моћи разних римских царева током свог епископата: Грацијана, Максима, Јустине (проаријанске мајке Валентинијана II) и Теодосија I. Био је у стању да одржи независност Цркве против грађанске власти у њеним сукобима са паганством и аријанством. Што се тиче првог, Амвросије се борио са Симахом, римским магистратом, око олтара победе у Сенату: цар Грацијан је уклонио олтар 382. године, а након Грацијанове смрти Симах је поднео молбу Валентинијану II за његову обнову. Под Амвросијевим утицајем, захтев је одбијен.

Аријанство је задобило ударац када је Амвросије одбио да преда цркву на коришћење аријанцима. Његова одлука је прихваћена као одобрена небом када су — усред контроверзе — у цркви откривена тела мученика Гервасија и Протасија. Амвросије је додатно ојачао ауторитет цркве пред државом у два инцидента у којима је заузео чврст став против цара Теодосија I.

Један инцидент укључивао је обнову синагоге у Калиникуму 388. године; други је имао везе са царевом брзоплетом наредбом која је резултирала масакром хиљада невиних људи у Солуну у лето 390. Амвросије је одбио да дозволи Теодосију да прими причешће док не изврши јавну покајање за ово зверство. Помирење се догодило на Божић 390. Један од разлога за Амвросијев утицај на Теодосија био је тај што је, за разлику од већине хришћанских царева који су одлагали пријем у цркву до самртне постеље, он био крштен и тако је потпао под власт цркве у свом приватном животу. 

Амвросијево познавање грчког омогућило му је да уведе много источњачке теологије на Запад. Његова дела укључују химне, писма, проповеди, расправе о моралном животу и коментаре Светих писама и светих тајни. Био је и снажан присталица монашког живота у северној Италији.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 13-14