- Главни град: Кијев
- Језици: 67% украјински (званичан), 30% руски и 3% остали
- Етничке групе: 75,42% Украјинци, 16,97% Руси, 1,51% Роми, 1,15% Русини и
4,95% остали
- Облик владавине: унитарна полупредседичка република
- Површина: 603.628 km2
- Број становника: 41.167.336 (2022. – без Крима)
Верска демографија
Према годишњем новембарском (2021) националном истраживању које је
спровео Центар Разумков, независни истраживачки центар за јавну политику, 60%
испитаника се изјашњава као православци, у поређењу са 62,3% 2020.
године; 8,8% гркокатолици (Украјинска гркокатоличка црква), у поређењу са
9,6% 2020. године; 1,5% протестанати, исто као и 2020. године; 0,8%
римокатолици, у поређењу са 1,8% 2020. године; 0,1% Јевреји, исто као и 2020. године и 0,2% муслимани,
у поређењу са мање од 0,5% 2020. године. Истраживање је показало да се још 8,5%
изјашњава као „једноставно хришћани“, у поређењу са 8,9% 2020.
године док 18,8% наводи да не
припадају ниједној верској групи, у поређењу са 15,2% 2020. године. Мали број будиста, пагана
(следбеника традиционалних прехришћанских политеистичких веровања, укључујући
анимизам), следбеници других религија и појединци који су одлучили да не
открију своја веровања чине остатак испитаника. Према истој анкети, групе
укључене у 60% који се изјашњавају као православци су следеће: 24,4% као
чланови Украјинске православне цркве, у поређењу са 18,6% 2020. године; 12,1% Украјинска
православна црква Московске патријаршије, у поређењу са 13,6% 2020. године; 2,7% Украјинске православне
цркве Кијевске патријаршије, у поређењу са 2,3% 2020. године; 19,8%
„једноставно” православни верник” у поређењу са 32,7% 2020. године и 1,1%
неодлучних, у поређењу са 0,7% у 2020. године. Према истој анкети, већина самоидентификованих
следбеника Украјинске православне цркве налази се у западним, централним и источним
деловима земље. Присталице Украјинске православне цркве Московске
патријаршије били су
равномерно распоређени по целој земљи са нешто већом концентрацијом у источном
делу земље. Већина „једноставно православних“ испитаника живи у источним,
јужним и централним деловима земље. Следбеници Украјинске гркокатоличке
цркве живе првенствено у западним областима. Већина следбеника Римокатоличке
цркве је у западним и јужним областима.
Према владиним статистикама, следбеници Украјинске
гркокатоличке цркве живе првенствено у западним областима Лавов, Тернопољ и
Ивано-Франкивск. Већина заједница Римокатоличке цркве налази се у Лавовској, Хмељницкој, Житомирској,
Виницкој, Закарпатској и Тернопољској области, у западном делу
земље. Према владиној процени од 1. јануара 2021. године, већина заједница Украјинске православне цркве (насталих спајањем Украјинске
православне цркве Кијевске патријаршије, Украјинске аутокефалне православне
цркве и дела Украјинске православне цркве Московске патријаршије) налази се у централним и западним
деловима земље, осим у Закарпатској области. Већина заједница Украјинске православне цркве Московске
патријаршије је такође у
Доњецкој, Луганској и Одеској области, као и у централним и западним деловима
земље, искључујући Ивано-Франкивску, Лавовску и Тернопољску област.
Савез евангелистичких баптиста Украјине је
највећа протестантска заједница. Друге хришћанске групе укључују пентикосталце,
адвентисте седмог дана, лутеране, англиканце, калвинисте, методисте, презвитеријанце,
Јеховине сведоке и Цркву Исуса Христа светаца последњих дана (Црква Исуса
Христа).
Владине агенције и независни истраживачки
центри процењују муслиманско становништво на 500.000, док неки муслимански
лидери процењују на два
милиона. Према владиним подацима, 300.000 њих су кримски Татари.
Удружење јеврејских организација и заједница
наводи да у земљи има око 300.000 особа јеврејског порекла, укључујући председника
Владимира Зеленског. Према Удружењу јеврејских организација и заједница,
пре руске агресије на истоку Украјине, у региону Донбаса (Доњецка и Луганска
област) живело је око 30.000 Јевреја. Јеврејске групе процењују да је
између 10.000 и 15.000 јеврејских становника живело на Криму пре анексије
Русије. Према лондонском Институту за јеврејске студије, јеврејска
популација у земљи је опала за 94,6% од 1970. до 2020. године. Према Њу Лајнс
Магазину, јеврејска
емиграција је успорила на 2.000 до 3.000 особа годишње.
Такође постоји мали број будиста, хиндуиста,
практиканата Фалун Гонга, бахаија и присталица Међународног друштва свести
Кришне.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 73% хришћана, 24,8% нерелигиозних, 2,1% муслимана и 0,1% етничких религија.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 85,6% хришћана, 12,5% нерелигиозних, 1,7% муслимана и 0,2% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 84,61% хришћана (70,88% православних, 11,2% католика, 3,73% протестаната и 0,02% хришћана без деноминације), 13,55% нерелигиозних (11,35% агностика и 2,21% атеиста), 1,64% муслимана (1,46% сунита и 0,18% шиита) и 0,2% осталих.
- Према студији Кијевског међународног института за социологију у 2019. години било је: 72,7% православних (31,92% Украјинска православна црква, 27,92% „само“ православац, 11,05% Украјинска православна црква Московске патријаршије и 1,82% не зна), 9,5% без припадности, 8,8% „само“ хришћанин, 6,9% гркокатолика, 2,3% осталих хришћана, 1,3% римокатолика, 1% протестаната, 0,8% неизјашњених и 0,9% осталих.
- Према истраживању центра Разумков у 2018. години било је: 67,3% православних (28,7% Украјинске православне цркве, 23,4% „само“ православних, 12,8% Украјинске православне цркве Московске патријаршије, 0,3% Украјинске аутокефалне цркве и 1,9% осталих православних), 10,2% католика (9,4% гркокатолика и 0,8% латинокатолика), 9,9% без религије, 7,7% „само“ хришћани, 2,2% протестаната, 1% муслимана, 0,9% неизјашњених и 0,8% осталих.
Правни оквир
Устав предвиђа слободу вероисповести,
укључујући и богослужење. По закону, влада може ограничити ово право само
у „интересу заштите јавног реда [или] здравља и морала становништва или заштите
права и слобода других лица“. Устав предвиђа „одвајање цркве и верских
организација од државе“ и прописује: „Ниједна религија неће бити призната од
стране државе као обавезна“.
Кривични законик предвиђа казну, у виду новчане
или затворске, за „намерне радње изазивања националне, расне или верске нетрпељивости
и мржње, понижавања националне части и достојанства или вређање осећања грађана
према њиховим верским убеђењима, као и свако директно или индиректно
ограничавање права, односно давање директних или индиректних привилегија
грађанима на основу расе, боје коже, политичких, верских и других убеђења,
инвалидитета, пола, етничког и социјалног порекла, имовинског стања, места
становања, [или] језичке или друге карактеристике.” По закону, циљ верске
политике је „обновити пуноправни дијалог између представника различитих
друштвених, етничких, културних и верских група како би се подстакло стварање
толерантног друштва и обезбедила слобода савести и вероисповедања.
Закон захтева од владе да истражује злочине
геноцида, злочине против човечности и ратне злочине које су починили
комунистички и нацистички режими, као и да идентификује и чува масовне гробнице
њихових жртава, истражује и објављује информације о репресији, масовним и појединачним
убиствима, смртима, депортацијама, мучењима, употребама принудног рада и других
облика масовног физичког терора и прогона на основу „етничког, националног,
верског, политичког, класног, социјалног и других фактора“. Закон такође
захтева од владе да подигне свест јавности о злочинима из комунистичког и
нацистичког доба и да подржи невладине организације које спроводе истраживања и
образовање у тој области.
Кривични закон предвиђа казне (новчане или
затворске) за „намерне
радње изазивања националне, расне или верске непријатељства и мржње, понижавање
националне части и достојанства или вређање осећања грађана према верским
убеђењима, као и свако непосредно или посредно ограничавање права, односно
давање директних или индиректних привилегија грађанима на основу расе, боје
коже, политичких, верских и других убеђења, инвалидитета, пола, етничког и
социјалног порекла, имовинског статуса, места становања, [или] језичких или
других карактеристика.”
Нови закон који је парламент усвојио у септембру
и потписао председник Зеленски 7. октобра 2021. године дефинише концепт антисемитизма и потврђује
казну за злочине мотивисане антисемитизмом. Закон такође потврђује казну
за давање лажних или стереотипних изјава о особама јеврејског порекла,
производњу или ширење материјала који садрже антисемитске изјаве или садржај, и
негирање чињеница о прогону и масовном убијању Јевреја током холокауста. Држава
може оптужити оне који су криви за кршење закона грађанском, управном и
кривичном одговорношћу. Жртве такође могу добити надокнаду за „материјалну
и моралну штету“. Крајем године чекало се усвајање закона о спровођењу
закона од стране парламента.
Верске организације обухватају парохије, богословске школе, манастире,
верска братства, мисије и управе верских удружења која се састоје од верских
организација. Да би се регистровала и добила статус правног лица,
организација мора да се региструје или у Министарству културе и информационе
политике, које је владина агенција надлежна за верска питања, или код регионалних
органа власти, у зависности од природе организације. Верски центри,
управе, манастири, братства, мисије и школе региструју се у Министарству
културе и информационе политике. Парохије се региструју код регионалних власти у којима
су присутне. Иако ове заједнице могу чинити саставне јединице верске организације широм
земље, државна организација се не региструје на националној основи и не
може добити признање као правно лице. Конститутивне јединице се уместо
тога региструју појединачно и добијају статус правног лица.
Измене закона о слободи вероисповести донете
2019. упућују одељења за верска питања регионалних влада да се баве двојном
регистрацијом. Амандмани захтевају од свих верских организација да
ажурирају и поново региструју своје статуте до 31. јануара 2020. године.
Амандмани такође наводе услове
за пререгистрацију за организације које желе да промене своју припадност,
посебно парохије Украјинске православне цркве Московске патријаршије које желе да се придруже Украјинској
православној цркви. Измењени
закон захтева кворум, како га дефинише свака заједница и који обично чини две трећине или три
четвртине чланова верске организације, за одлучивање о промени
припадности. Закон такође захтева две трећине гласова присутних да би се
одобрила оваква одлука. Закон забрањује сваки пренос имовине организације
док се не заврши промена припадности.
Да би била квалификована за регистрацију,
верска скупштина мора да има најмање 10 пунолетних чланова и да надлежнима за
регистрацију достави свој статут (повељу), оверене копије одлуке којом је
створена и коју су усвојили чланови оснивачи, као и документ који потврђује
њено право да поседује или користи просторије.
Регистроване верске групе које желе да стекну
непрофитни статус, што многе раде у банкарске сврхе, морају се регистровати код
пореских органа.
Без статуса правног лица, верска група не може
поседовати имовину, обављати банкарске делатности, имати право на попусте на
рачуне за комуналије, учлањивати се у грађанске или саветодавне одборе владиних
агенција, нити оснивати часописе, невладине пензионе фондове, званично
акредитоване школе, издавачку, пољопривредну и друге компаније или компаније
које производе верске предмете. Верске групе без статуса правног лица могу
се састајати и богослужити, а такође могу објављивати и дистрибуирати верске
материјале. Међутим, у складу са одредбом против националне регистрације,
само регистрована саставна јединица општенационалне верске организације може
поседовати имовину или обављати пословну делатност, за себе или за рачун националне
организације.
Закон налаже командантима војних јединица да
дозволе својим подређеним да учествују у верским службама, али забрањује
стварање верских организација у војним институцијама и војним
јединицама. Закон забрањује свештеницима Украјинске православне
цркве Московске патријаршије да служе као капелани у базама или у зонама сукоба, тобоже због
забринутости око њихове припадности Русији преко Московске патријаршије.
Законом о војном капелану, који је Скупштина
усвојила 30. новембра 2021. године, дефинисани су критеријуми за избор свештенства за капелане, њихов
статус у ланцу командовања, права и дужности у Оружаним снагама, Националној
гарди, Државној граничној служби и другим војним формацијама. Законодавство
институционализује војно капеланство у складу са принципима НАТО-а, даје
капеланима статус пуноправних припадника и предвиђа исту врсту финансијске и
социјалне подршке као и осталим припадницима. Закон штити поверљивост
исповести војном капелану и предвиђа формирање међуверских савета о војном капелану
као саветодавних тела при Министарству одбране и Министарству унутрашњих
послова.
Према уставу, организатори морају унапред
обавестити локалне власти о било каквом планираном јавном скупу, а власти могу
оспорити законитост планираног догађаја. Према одлуци Уставног суда из
2016. године, верске организације треба само да обавесте локалне власти о
својој намери да одрже јавни скуп и не морају да траже дозволу или да обавесте
власти у одређеном периоду пре догађаја.
Владини прописи о личним документима,
укључујући пасоше, дозвољавају верске покриваче на фотографијама.
Закон дозвољава верским групама да оснивају
теолошке школе за обуку свештенства и других верских радника, као и да траже
државну акредитацију преко Националне агенције за обезбеђење квалитета високог
образовања за свој наставни план и програм. Закон наводи да теолошке школе
функционишу на основу сопствених статута.
Државне агенције које су овлашћене да
надгледају верске организације су генерални тужилац, Министарство унутрашњих
послова и сви други „централни органи извршне власти“.
Само регистроване верске групе могу тражити
реституцију комуналне имовине коју је конфисковао бивши комунистички
режим. Верске групе морају да се обрате регионалним властима за повраћај
имовине. Закон наводи да власти треба да заврше разматрање захтева за
реституцију у року од месец дана.
Закон забрањује верску наставу као део
обавезног наставног плана и програма у јавним школама и наводи да ће обука у јавним школама „бити без
мешања политичких партија, грађанских и верских организација“. Државне
школе укључују „етику вере“ или сличне курсеве који се односе на веру као
изборне делове наставног плана и програма. Закон предвиђа да хришћански,
исламски и јеврејски наставни планови и програми могу понудити курсеве етике
вере у државним школама.
Закон предвиђа антидискриминаторску проверу
нацрта закона и владиних прописа, укључујући и дискриминацију на основу
вере. Закон захтева од правног одељења сваке дотичне агенције одговорне за
верификацију нацрта закона да изврши преглед у складу са упутствима које је израдио Кабинет министара како би се
осигурало да нацрт закона не садржи дискриминаторски језик и да захтева измене
ако садржи. Верске групе могу учествовати у прегледу нацрта закона на
позив одговарајуће агенције.
Закон дозвољава алтернативну невојну службу за
приговараче савести. Закон такође дозвољава владиним званичницима да
одбију пријаву регрута за алтернативну службу због пропуштања рока за
пријаву. Закон не ослобађа свештенство од војне мобилизације. Амандмани
на закон о војној дужности и служби усвојени у априлу 2021. године не дозвољавају изузеће од служења
војног резервата током „посебног периода“ (тј. док се настављају непријатељства
са снагама које предводи Русија), чак ни за оне који приговарају савести.
Канцеларија парламентарног комесара за људска
права („омбудсман“) је по уставу обавезна да објави годишњи извештај парламенту
који садржи део о верским слободама.
Закон ограничава активности верских група са
седиштем у иностранству и дефинише дозвољене активности свештенства,
проповедника, наставника и других представника верских група са седиштем у
иностранству. По закону, страни верски радници могу да „проповедају,
управљају верским обредима или практикују друге канонске активности“, али то
могу чинити само за регистровану верску организацију која их је позвала и уз
одобрење државног органа који је регистровао статут организације. Мисионарска
делатност је укључена у дозвољене активности.
2021 Report on International Religious Freedom: Ukraine, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/ukraine/
0 $type={blogger}:
Постави коментар