Џон Виклиф

Џон Виклиф (око 1328. – 31. децембар 1384.) је био енглески схоластички филозоф, теолог, реформатор, библијски преводилац, католички свештеник и професор богословије на Универзитету у Оксфорду. Постао је утицајни дисидент унутар католичког свештенства током 14. века и сматра се важним претходником протестантизма. Виклиф је довео у питање привилеговани статус свештенства, које је ојачало своју моћну улогу у Енглеској, као и луксуз и помпу локалних парохија и њихових церемонија.

Виклиф се залагао за превођење Библије на народни језик. Према традицији, каже се да је Виклиф завршио превод директно са Вулгате на средњи енглески – верзију која је сада позната као Виклифова Библија. Иако је вероватно да је лично превео Јеванђеље по Матеју, Марку, Луки и Јовану, могуће је да је превео цео Нови завет. У сваком случају, претпоставља се да су његови сарадници превели Стари завет. Чини се да је Виклифова Библија завршена пре 1384. године са додатним ажурираним верзијама које су урадили Виклифов помоћник Џон Пурви и други 1388. и 1395. У скорије време, историчари Виклифовог покрета су сугерисали да је Виклиф имао у најбољу руку, само мању улогу у стварном преводу.

Виклифови каснији следбеници, које су њихови ортодоксни савременици у 15. и 16. веку погрдно називали лоларди, усвојили су многа веровања која се приписују Виклифу, као што су теолошке врлине, предестинација, иконоклазам, и појам цезаропапизма, питање поштовања светаца, мисе задушнице, транссупстанцијација, монаштво и легитимитет папства. Као валдензи, хусити и пријатељи Божији, покрет лоларда је на неки начин антиципирао протестантску реформацију. Виклиф је сходно томе окарактерисан као „вечерња звезда“ схоластике и као јутарња звезда или стела матутина енглеске реформације, епитет који је теологу први пут дао историчар и контроверзиста Џон Бејл из 16. века у свом Illustrium maioris britanniae scriptorum (Весел, 1548). 

Виклифови списи на латинском увелико су утицали на филозофију и учење чешког реформатора Јана Хуса (око 1369–1415), чије је погубљење 1415. изазвало побуну и довело до Хуситских ратова 1419–1434.