Реч на санскриту за „круг“; свети дијаграм који се користи у хиндуизму и будизму, посебно у тајним ритуалима познатим као тантрички ритуали. Исти основни облик лежи у основи већине мандала: тачка на пресеку две управне осе, смештена у центру квадрата или круга. Подручје круга или квадрата се даље дели у складу са осама, често помоћу концентричних кругова или других дизајна.
Мандала је шематски приказ космоса. Њена различита подручја се често виде као пребивалиште разних божанстава, Буда и бодисатви. Користећи мандале у ритуалима и као објекте медитације, практичари имају за циљ да у себи схвате централну силу која одржава универзум.
Мандале су приказане у разним медијима. Оне су обезбедиле мреже на којима су архитекте градиле хиндуистичке храмове. Слично томе, ступа налик планини у Боробудуру у Индонезији је масивна будистичка мандала. Мандале су такође изведене у мање трајним медијима, као што су боје или мастило на папиру или тканини, и са обојеним прахом или песком. Тибетански тханг-кас или свитак слике су посебно познати примери ових врста мандала.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 276
0 $type={blogger}:
Постави коментар