Ганди, Мохандас К. (1869–1948)

Ганди, Мохандас К. (1869–1948), познат као Махатма (санскрит, „велика душа“); вођа ненасилног отпора британској власти у колонијалној Индији и отац индијске независности

ЖИВОТ

Ганди је рођен 2. октобра 1869. у региону Гуџарат у западној Индији у породици чији су чланови били на високим државним функцијама. Такође је тврдио да је био под великим утицајем дубоке побожности своје мајке.

Да би студирао право, Ганди је отишао у Енглеску 1888. године, након што се својој мајци заветовао да ће избегавати да једе месо, пије алкохол и улази у сексуалне односе са Енглескињама. Одржао је ова три завета, али се у другим аспектима веома трудио да се асимилује на британски начин. Највидљивији знак била је његова европска одећа.

Године 1893., Гандија је његова адвокатска канцеларија из Индије послала у Јужну Африку на један случај. Тамо је искусио озбиљност ограничења која су наметнута Индијцима као и другим неевропским народима. У једном познатом инциденту, избачен је из воза када је инсистирао да путује у купеу прве класе јер је купио карту за прву класу. Ганди је остао у Јужној Африци до 1914. Током свог боравка развио је своје фундаменталне идеје о ненасилном отпору, експериментисао са заједничким животом и исхраном, и заветовао се на брамачарју (сексуални целибат).

Након што се вратио у Индију, Ганди се на крају придружио Индијском националном конгресу, групи која се залагала за ослобођење Индије од британске власти. Постао је признати духовни вођа покрета, поштован као „Махатма“ и вољен као „Бапу“ (отац). Пошто је Гандијева тактика укључивала јавно кршење закона, провео је много времена у затвору.

Индија је коначно стекла независност 1947, али уз озбиљну цену: Британска Индија је подељена на две земље, Индију и Пакистан, упркос Гандијевом снажном противљењу, а много насиља је избило између хиндуистичких и муслиманских заједница. Дана 30. јануара 1948. Гандија је убио члан хиндуистичке групе која је сматрала да је био превише попустљив према муслиманима.

УЧЕЊА

Гандијева кампања против Британаца имала је много облика, као што је инсистирање на куповини индијске робе и ручно предење сопствене тканине. Ганди је такође заговарао хинду-муслиманско пријатељство и елиминацију религиозно укорењених разлика каста, посебно ограничења за такозване недодирљиве, које је Ганди назвао хариџанима, или „децом Божијом“.

У основи свих Гандијевих поступака, међутим, била је дубока религиозна визија. Ганди је мислио о свом циљу не у уским терминима политичке независности, већ у ширем смислу самоуправе. Пошто је самовладање била неопходна пре него што је неко заслужио политичку независност, Ганди је подстицао своје следбенике да тренирају своја чула и жеље кроз пост и брамачарју или сексуалну апстиненцију.

У складу са овим нагласком, Ганди је одбацио „телесну силу“ (насиље) у корист сатјаграхе (силе истине). Његова основна тактика је била да идентификује неправду у закону, јавно одбије да је поштује и сноси последице. Ганди је сматрао да ће на тај начин неправда закона на крају бити очигледна свима, укључујући и оне који су га прогласили.

Гандијев метод ненасиља на крају је почивао на његовом поверењу у Бога не као у личност, већ као у силу, коју је посебно волео да назива не љубављу него истином. Године 1925. написао је о овој сили: „Ја магловито опажам да, док се све око мене стално мења, увек умире, у основи све те промене лежи Жива снага која је непроменљива, која све држи заједно, која ствара, раствара и поново ствара. ... Ја то видим као чисто добронамерно. Јер видим да усред смрти живот опстаје, усред неистине опстаје истина, усред таме опстаје светлост. Отуда схватам да је Бог Живот, Истина, Светлост. Он је Љубав. Он је Врховни Бог.”

ЗНАЧАЈ

Осим што је дубоко обликовала Индију 20. века, Гандијева визија ненасиља утицала је и на лидере ван Индије. Најпознатији пример може бити амерички лидер за грађанска права, Мартин Лутер Кинг.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 169-171

Ганди у Лондону, 1931.