Списи о учењу и делима Исусовим. Јеванђеља су посебна врста биографије. Њихова примарна брига је да не прикажу Исусов живот што је тачније могуће, као што би то могла учинити модерна биографија. Уместо тога, они желе да представе поруку хришћанства, и говоре о Исусовом животу да то учине. Као резултат овога, већина савремених научника је схватила да није могуће написати модерну Исусову биографију на основу јеванђеља. Она не пружају праву врсту доказа.
Нови завет садржи четири јеванђеља: по Матеју, Марку, Луки и Јовану. Многа друга јеванђеља кружила су у првих неколико векова наше ере. Неколико њих је преживело. Недавно су научници посветили велику пажњу једном од ових других јеванђеља: јеванђељу по Томи сачуваном на коптском језику. У потпуности се састоји од изрека које се приписују Исусу. Неколико научника је тврдило да Тома чува неке изреке тачније него што то чине јеванђеља у Новом завету. Традиционалнијим хришћанима ова тврдња је невероватна.
Матеј, Марко и Лука следе исти основни сценарио у представљању Исусовог живота. Из тог разлога су позната као „синоптичка“ јеванђеља. Синоптичари причају исту основну причу од Исусовог крштења до његовог распећа и сахране. Разилазе се када говоре о Исусовом рођењу и његовом васкрсењу. Марко ништа не говори о Исусовом рођењу. Матеј говори о посети мудраца и покољу деце под Иродом. Лука прича о путовању у Витлејем и посети пастира; он повезује ове догађаје са пописом становништва који се десио када су Римљани заменили Иродовог сина као владара Јудеје и поставили проконзула да управља тим подручјем. Што се тиче васкрсења, Марко говори само о групи жена које су откриле празан гроб. Матеј својим ученицима у Галилеји додаје појављивање васкрслог Исуса. По Луки, ученици су боравили у Јерусалиму и околним местима и тамо им се указао васкрсли Исус.
Научници су дуго расправљали како да објасне ове карактеристике. Већина сада прихвата став да је Марко био прво јеванђеље од та три. Они сугеришу да су Матеј и Лука писали своја јеванђеља пратећи Марка, понекад реч по реч. Матеј и Лука такође извештавају о неким Исусовим изрекама које се не налазе у Марку, па се чини да су следили други заједнички извор. Овај извор би по форми био сличан Томи, али свакако не идентичан са њим. За Исусово рођење и васкрсење, Матеј и Лука су користили веома различите изворе.
Свако од синоптичких јеванђеља има своје посебне бриге. На пример, Марко наглашава оно што научници називају „месијанском тајном“. То јест, у Марку Исус непрестано покушава да сакрије да је Месија; ова чињеница се јавно открива тек након Исусовог васкрсења. Синоптичари такође причају о Исусу на осебујан начин. На пример, Лука је део двотомне презентације која се наставља у Делима апостолским.
Јеванђеље по Јовану је само по себи. Не прати општи редослед догађаја који користе синоптичка јеванђеља. Такође не извештава о истим изрекама. Јован представља Исуса као одраз његовог посебног идентитета. Многе изреке почињу фразом „Ја сам“, на пример, „Ја сам светлост свету“ (Јован 8,12). Ове изреке укључују неке које хришћани највише цене.
Традиција приписује Јованово јеванђеље ученику који је био најближи Исусу, ученику кога је Исус волео. Вековима су га многи хришћани преферирали више од синоптика. Данас је тенденција да се Јован види као најновије јеванђеље у Новом завету. У овом погледу, оно не представља Исусове најинтимније речи. Представља начин на који је одређена група раних хришћана волела да размишља о њему.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 182-183
0 $type={blogger}:
Постави коментар