У хришћанству, дар од Бога моћи који чини спасење могућим. Према правоверној хришћанској теологији, због људског греха и грешне природе, сви људи заслужују вечну казну, али је кроз жртву Христа на крсту Бог дао хришћанима дар или благодат спасења иако то верници можда нису заслужили. Док се добра дела сматрају важним као део живота који се живи у сили божанске благодати, нису сама дела та која освајају спасење, већ Божја милост примљена кроз веру.
Римокатолицизам наглашава свете тајне, као што су крштење и свето причешће, као средства благодати; протестантизам наглашава да Бог даје милост где хоће, да Свето писмо може пробудити веру која омогућава да се она слободно прими и да су свете тајне једноставно „знаци“ благодати. Али и једни и други признају да Бог није везан ни за једно посебно средство или институцију у свом давању милости свету. Будизам Чисте земље има концепт спасења помоћу милости Амида Буде примљене кроз веру која је упоредива са хришћанском.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 183-184
0 $type={blogger}:
Постави коментар