Путир за који се каже да га је Исус користио на Тајној вечери. Око 12. века, појавиле су се легенде о витезовима који су кренули у потрагу за Светим Гралом, који се наводно чува у мистериозном Гралском замку под старатељством Краља Рибара, инвалида. Његова рана и пустош око замка представљени су као симболи људског греха. Ако би Грал био пронађен и његово значење исправно схваћено, рана би била зацељена и пустош би процветала. Од многих варијанти легенде, најпознатија повезује потрагу за Гралом са причама о краљу Артуру, познатом древном британском владару. У њима су потрагу водили највећи витезови његовог Округлог стола.
Витез који је успео да пронађе и уђе у замак Грала видео је чудну поворку, у којој је пратилац носио копље са којег је пала кап крви (ово је копље које је проболо Исусов бок на крсту), а девојка је носила Грал, украшен драгуљима и који је зрачио неземаљском светлошћу. Сер Персивал, добронамерни, али будаласти витез, први је видео процесију, али није успео да постави право питање: „Коме служи Грал?“ Други који је пронашао пут у замак, сер Ланселот, био је најплеменитији витез свог времена, али је пао на тесту због прељубе са Гвиневером, Артуровом краљицом. Коначно, сер Галахад, син Ланселота и девојке Грала, младић беспрекорне чистоће рођен за овај задатак, успео је и, према неким изворима, потом умро у мистичном заносу док је зурио у свети суд. Али Краљ Рибар је био излечен и пустош је могла да процвета.
Легенда о Гралу је приписана многим изворима, и паганским и хришћанским, и добила је многа алегоријска тумачења. Остаје симбол врхунске људске потраге.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 184
0 $type={blogger}:
Постави коментар