Арапска реч која значи „вођа“. Реч се у исламу користи на веома различите начине. У сунитском исламу имам је вођа џамије. Признат је по свом разумевању вере и свог праведног живота. Његове дужности укључују држање проповеди на молитвеној служби у петак у подне.
У шиитском исламу ова реч добија сасвим другачији смисао. Шиити се одликују уверењем да је вођство исламске заједнице требало да пређе преко рођака пророка Мухамеда Алија, мужа пророкове ћерке Фатиме, на његове унуке и њихове мушке потомке. Ови лидери, којима је ускраћена њихова права владавина над читавом исламском заједницом, називају се имамима.
Шиити сматрају да ови имами треба да врше и политичку и верску власт. Међутим, чак и када нису били на политичкој власти, наставили су да врше верски ауторитет тумачећи ислам својим заједницама и чувајући његове вредности.
Различите шиитске фракције препознају различите линије имама. Највећа и најконзервативнија група, позната као Дванаестерци, верује да се њихов 12. имам сакрио 873. н.е. и да ће се поново појавити на крају времена. Друга велика група, исмаилити, верују да се линија имама наставља и данас. На пример, огранак или подгрупа, низари исмаилије, признају Агу Кана као свог 49. имама.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 212
0 $type={blogger}:
Постави коментар