Санскритска реч за „гашење“; у будизму, гашење пламена жудње који је одговоран за наставак поновног рађања. Нирвана је циљ којем будисти теже. Парадоксално, и то може постати предмет жудње. У том случају жудња за нирваном је препрека коју треба превазићи.
Теравада будизам, облик будизма уобичајен у југоисточној Азији, разликује два облика нирване. Они се називају нирвана са и нирвана без „супстрата“ (отприлике база која се састоји од менталних и физичких елемената). Нирвана са супстратом је нирвана особе чије су страсти издуване, али која остаје у телу све док се последице ранијег, жудњом мотивисаног деловања (карма) саме од себе не изделају. Описује се као мирно, хладно блаженство, изван среће и туге. Када се угасе последњи трептаји карме, улази се у паринирвану, односно у крајњу нирвану, нирвану без супстрата.
Теравада будизам учи да не постоји трајно сопство, а то доводи до врло оштрог питања: Да ли особа наставља да постоји након уласка у паринирвану? Буда је одбио да одговори на ово питање. Рекао је да то „не доводи до поуке“. То је једноставно одвратило питаоца од тражења нирване.
Мислиоци у традицији махајана будизма се не слажу са теравада анализом нирване. Следећи вођство великог мислиоца Нагарђуне, они генерално тврде да су све разлике на крају празне, укључујући разлику између нирване и самсаре, односно царства континуираног поновног рађања. То значи да нирвана није засебно стање постојања у које се улази; то је једноставно сагледавање света онаквим какав јесте, осим нашег хватања за њега и везаности. Поред тога, махајана будисти генерално одбацују идеју да је нирвана циљ који појединци теже за себе. Уместо тога, мотивисани саосећањем, они наглашавају заједнички аспект нирване. Речима Бодисатва завета: „Не могу бити срећан ако сва жива бића нису срећна."
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 324-325
0 $type={blogger}:
Постави коментар