Парси

Зороастријци који живе у Индији и њихови потомци. До 1000. године н.е. зороастријци су емигрирали из Персије (данас Иран) у регион Гуџарат у западној Индији. Традиција каже да су то учинили као одговор на освајање Персије од стране муслимана, које је почело око 635. н.е. Име „Парси“ се односи на Персију, земљу њиховог порекла. Данас велики број Парса живи у Бомбају. Постали су утицајни у бизнису, високом образовању и професијама. У 20. веку значајан број Парса се такође настанио у Лондону и Торонту.

Парсијски свештеници су мушкарци који наслеђују своје положаје од својих очева. Пет пута дневно стављају гориво на вечне ватре које горе у њиховим храмовима. Док то раде, читају нолизве из зороастријских списа.

Према традицији, особа је Парс, ако је његов или њен отац Парс, није могуће прећи у веру. У доби од седам година, деца Парса пролазе кроз церемонију познату као навјот. У тој церемонији добијају белу кошуљу и свети навој. Верници увек носе ове симболе парсијске вере осим када спавају и купају се.

Парси су добро познати по својим традиционалним погребним праксама. Они стављају тела мртвих у „куле тишине“. Тамо тела једу лешинари. Идеја која стоји иза ове праксе је да ниједан елемент — земља, ваздух, ватра или вода — не сме бити оскврњен лешевима.

У 20. веку неки Парси су почели да заговарају електричну кремацију као прихватљиву алтернативу излагању. На неколико места су чак почели да покрећу могућност преласка у веру.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 334

Парси церемонија (у овом случају, благослов куће)