Ритуали који се у јудаизму празнују једном годишње. Најважнији јеврејски празници су Дани страхопоштовања и ходочаснички празници. Дани страхопоштовања, који се чешће називају Велики свети дани, су Рош ха-Шана („Глава године“, Нова година) и Јом Кипур (Дан помирења). Празници ходочашћа су Песах (Пасха), Шавуот (седмице или Педесетница) и Сукот (колибе или сенице). Празници ходочашћа се често једноставно називају „празници“. Међутим, они се називају и ходочасничким празницима јер су их у давна времена људи поштовали ходочастечи у Храм у Јерусалиму.
Рош ха-Шана се празнује првог и, за традиционалне Јевреје, другог дана јеврејског месеца тишри. Јом Кипур се празнује десетог тишрија. У грегоријанском календару ови датуми падају у септембру или октобру.
Рош ха-Шана службе наглашавају да је Бог врховни владар универзума. Оне такође наглашавају Божије активности у откривању себе и откупљивању његовог народа. На јутарњим службама читање и дискусија о одломцима из Торе, као што је Аврамово протеривање Агаре и везивање Исака, пружају централне димензије морала и вере. Током богослужења, дува се у шофар, древни музички инструмент направљен од овнујског рога. Код куће Јевреји често једу јабуке умочене у мед у нади да ће нова година бити слатка.
Покајање је важна тема Рош ха-Шане. Кулминира у Јом Кипуру. На Јом Кипур Јевреји би требало да посте од пре сумрака до сат времена после мрака следећег дана, у периоду од отприлике 25 до 26 сати. Током овог периода не једу, не пију и не перу се. Службе Јом Кипура укључују молитву познату као „Ал Чет“. Ова молитва наводи редом грехе чија имена почињу редом сваким словом јеврејског алфабета. Јавна и колективна исповест, ова молитва симболично исповеда сваки могући грех. Јом Кипур обнавља нечију везу са Богом, али не и однос према другим људским бићима. Ако је неко згрешио другом човеку, требало би да замоли ту особу за опроштај пре почетка празника.
Неколико дана касније, 15. тишрија, атмосфера се мења из свечане у слављеничку. Ово је почетак празника Сукот. Првобитно је Сукот био празник жетве. Такође подсећа на 40 година колико су Израелци лутали пустињом и послужио је као модел за америчку прославу Дана захвалности. Сукот је добио име по суки, импровизованој привременој кући изграђеној за празник. Сука мора да има три стране и улаз, мора бити у потпуности направљена од природних материјала и кроз њен кров се морају видети најмање три звезде. Јеврејске породице каче воће и друге природне предмете као украсе унутар суке. Често тамо једу. Неки чак и спавају тамо.
Непосредно после Сукота, 23. тишрија, одржава се мањи празник под називом Симхат Тора („Радост Торе“). Током богослужења у синагоги на тај дан читају се последњи стихови Торе (првих пет књига Библије) из књиге Поновљених закона. Одмах иза њих следе први стихови у Библији, извештај о стварању у Постању. Тако се током године сва Тора — или барем репрезентативни делови из сваког дела Торе — читају наглас на суботњим службама.
Два преостала празника ходочашћа одржавају се током пролећа. Као и Сукот, они су првобитно били пољопривредни, али такође славе важне догађаје у праисторији Израела. Песах (Пасха), од 15. до 22. или 23. нисана, подсећа на ослобађање Израелаца поробљених у Египту. Педесет дана (седам седмица) касније, шестог и, ван Израела, седмог сивана, Шавуот (седмица) слави давање Торе на гори Синај. Ови празници се одржавају од краја марта до почетка јуна.
Други јеврејски празници су мањи, али свакако нису неважни. Они укључују Пурим, Јом ха-Шоа (Дан Холокауста), Јом ха-Ацмаут (Дан независности Израела), Тиша Бе'Ав (Девети ав, који подсећа на уништење и Соломоновог и Иродовог храма у Јерусалиму), и посебно празник популаран код јеврејске деце у Северној Америци, Ханука.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 240-241
0 $type={blogger}:
Постави коментар