Прађња

Санскритска реч за „мудрост“. У хиндуизму се прађња повремено повезује са богињом учења, Сарасвати. Али прађња се најчешће повезује са будизмом.

У теравада будизму, прађња, заједно са моралом и медитацијом, дефинише пут ка ослобођењу. У овом контексту прађња значи бити убеђен да су будистичка учења о свету, о тешкоћама живих или свесних бића и о начинима ослобађања истинита.

У махајана будизму прађња је једно од најважнијих „савршености“ које практичари негују. Уопштено говорећи, махајана наглашава и саосећање и мудрост као главне врлине. Али у неким школама, као што је школа Нагарђуне, прађња постаје врховна.

За махајана будизам, прађња је интуитиван увид у природу свих ствари. Ово савршенство је било толико важно да је постало персонификовано као Прађњапарамита, „савршенство мудрости“, и за које се говорило да је мајка Буда. Неки од најважнијиһ текстова махајане су Прађњапарамита сутре, као што су Сутра срца и Дијамантска сутра.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 347

Статуа од позлаћеног бакра Манђушрија, бодисатве мудрости. Царска Кина, период Танг или пет династија, крај 9. до почетка 10. века.