Лао-це (Лаози) (шести век п.н.е.), кинески за „стари господар“ или „старац“; наводни оснивач кинеске религије таоизам.
Лао-це је такође назив књиге која се приписује Лао-цеу, познатије као Тао Те Чинг.
Лао-це се дуго поистовећивао са Лао Таном, старијим савремеником Конфучија (551–479 п.н.е.). Ако је та идентификација тачна, он би живео током шестог века п.н.е. Међутим, о његовом животу се не зна много, а оно мало о чему се извештава гласи као легендарни материјал развијен да илуструје таоистичка учења.
Централни догађај забележен о Лао-Цеу тиче се његовог пензионисања. Био је радник у кинеском архиву, а каже се да је дао оставку на своју функцију у поодмаклој доби због незадовољства или политичких немира. Пошто је одлучио да напусти Кину, узјахао је воденог бивола и кренуо на запад. На граници га је зауставио вратар Јин Хси. Будући да није могао да плати путарину валутом, он је чувару врата дао своју мудрост: диктирао је 5.000 знакова који чине централни таоистички класик, Тао Те Чинг, „Класик пута и његове моћи“. Дозвољено му је да прође, и Лао-це је одјахао на запад. Између осталог, ова прича илуструје таоистички принцип ву-веја, напуштање намерне, стицајне акције.
Друге приче о Лао-цеу такође илуструју таоистичка учења. На пример, таоисти верују да људи који делују у потпуности у складу са природом не расипају никакву виталну енергију. Најскромније тврдње сугеришу да је Лао-це живео до поодмакле старости од, рецимо, 160 или 200 година. Таоисти су такође били интензивно заинтересовани за алхемију, „науку“ која покушава да сазре супстанце које су рођене пре времена. Једна легенда каже да је Лао-це провео знатну количину времена у мајчиној утроби. Кад се родио, већ је био старац.
И даље друге приче одражавају напетост између таоизма и његових религиозних суседа у Кини. На пример, неки кажу да је Лао-це, када је напустио Кину, отишао у Индију. Тамо је постао Буда и подучавао будистичку дарму. Заиста постоје неке сличности између таоизма и будизма; на пример, санскритска реч за Будино учење, „дарма“, прво је преведена на кинески као „Тао“. Али прича такође сведочи о антагонистичким односима двеју религија. Слично, таоистички извештаји као што је онај Чуанг-цеа оспоравају Конфучијеве Аналекте, који показују да је Лао Тан Конфучијев поштовани учитељ. У таоистичким списима, Конфучије изгледа као будала која је превише тупа да би разумела учење Лао Тана.
Временом су идеје о Лао-Цеовој дуговечности уступиле место идеји да је бесмртан. Почевши од другог века нове ере, кинеска држава је успоставила жртве Лао-цеу. Неки Кинези су га третирали као спасиоца коме су могли да се моле за помоћ. Други су га претворили у физичко отелотворење вечног принципа који се непрестано инкарнирао да саветује кинеске краљеве. Верски вође познати као Небески мајстори су себе видели као представнике Лао-цеа на Земљи. Верници су Лаоцеу посветили велики број храмова у овим облицима.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 262-263
0 $type={blogger}:
Постави коментар