Мучеништво

Одрицање од свог живота уместо одрицања од своје вере. Реч „мученик“ потиче од грчке речи која значи „сведок“. Смрт мученика „сведочи“ њену или његову веру. Мученици надахњују оне који остају. Дају им и примере за опонашање. Религије могу учити да мученици добијају посебне награде у следећем животу. Новозаветна књига Откровења замишља мученике који владају са Исусом хиљаду година (20.4). Исламска традиција учи да мученици стоје најближе Божјем престолу. У исламу, мучеништво је уско повезано са давањем живота за Бога или за одбрану вере.

Мученици су били посебно важни у јудаизму, хришћанству и исламу. Јудаизам има дугу историју мучеништва. Један важан древни пример је рабин Акива бен Јосиф. Неке традиције кажу да је спаљен на смрт у свитку Торе, а друге да су му живог скинули кожу јер је јавно подучавао јудаизам. Први хришћански мученик био је Стефан, који је каменован на смрт због богохуљења (Дела апостолска 7). Међу онима који су умрли у древним прогонима спадају апостоли Петар и Павле. Огледало мученика, Тилемана Ј. ван Брагта, чува сећање на анабаптистичке мученике који су убијени због својих веровања у време протестантске реформације. Најпознатији муслимански мученик је вероватно Хусеин, Алијев син, који је посебно поштован у шиитском исламу. Убијен је 680. не када је покушао да преузме политичку и верску позицију коју је имао његов деда, Мухамед.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 279-280

Илустрација хришћанских мученика које је Ранавалона I спалио на ломачи на Мадагаскару.