Важан покрет у источноазијском будизму; назива се и амидизам. За разлику од нагласка на медитацији у неким другим облицима религије, Чиста земља се може назвати будизмом спасења само вером. Јер централна идеја је да се Буда звани Амитаба (Емидуо-фо на кинеском, Амида на јапанском) пре много година заветовао из саосећања за сва патећа жива бића да ће сви који призову његово име у вери бити спасени тако што ће бити доведени после смрти у његово небо, звано Западни рај или Чиста земља.
Учење је почело у Индији, где је први пут учено да велики буде попут Амиде (не треба мешати са историјским Будом, оснивачем будистичке религије) имају рајски универзум који се простире око њих као нека врста ауре. Особе које су дубоко повезане са једним од ових буда могу ући у овај рај кроз веру. Амида је, из бескрајне љубави према свим створењима, свој рај учинио приступачним једноставно вером. Његово небо или Чиста земља је дивно место само по себи, описано у старим индијским списима Чисте земље као испуњено дрвећем прекривеним мрежама украшеним драгуљима и прелепом музиком коју свирају анђеоска бића. Штавише, у Чистој земљи је лако урадити завршне медитације које ће довести до коначног ослобођења, нирване.
Дошавши у Кину у раним вековима нове ере, а одатле у Кореју, Јапан и Вијетнам, Чиста земља је била под утицајем таоистичких идеја о рају, као и кинеске перцепције да се спасење не може поделити на фазе, већ да се мора остварити одједном, као што се кањон не може прескочити у неколико скокова, већ се то мора учинити у једном скоку или никако. Стога се спасење постиже једноставним чином вере. У Кини, Чиста земља је карактеристичан будизам обичних лаика, док је чан или зен пракса монаха.
У Јапану, Чиста земља се раздвојила у две главне деноминације започете у средњем веку: Џодо-шу (секта Чисте земље), коју је основао Хонен (1133–1212), и Џодо-шиншу (секта Права чиста земља), коју је основао његов ученик Шинран (1173–1262). Обојица наглашавају важност певања Нембуцуа (Наму Амида Буцу, „Здраво Амида Буда“) као чина вере и кажу да је ова вера оно што је заиста важно. Спасење, поучавали су Хонен и Шинран, долази из милости или моћи Амиде, а не из сопствених напора. Ово је прави будизам, рекли су, јер зависити од милости другог, а не од себе, је права неегоистичност, а цела поента будизма је да схвати празнину ега и континуитет свог целог бића са универзумом као целином. Неки кажу да се Амида може сматрати персонификацијом тог универзума.
Шинран је био чак радикалнији од Хонена. Понекад називан Мартин Лутер из Јапана, он је разумео да ако је Чиста земља истинита, само вера је оно што је важно, а не обреди или свештенство или било шта друго. Стога је, иако монах, попут Лутера, одустао од монашког целибата да би се оженио и имао децу. Он је нагласио да се и највећи грешник може спасити једноставном вером израженом кроз Нембуцу. Храмови Џодо шиншу имају венчане свештенике и релативно једноставне храмове само са сликом Амиде и статуом Шинрана испред. Чиста земља је постала посебно популарна међу јапанским сељачким становништвом и његовом растућом класом трговаца и занатлија. Често је то било у облику живописних Нембутсу плесова, извођених уз певање светог појања. У целој источној Азији, учинио је будизам и наду у спас доступним и великашима и обичним људима. У Сједињеним Државама будизам Чисте земље присутан је од касних 1800-их. Током Другог светског рата организовао се као Будистичке цркве Америке.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 363
0 $type={blogger}:
Постави коментар