Један од „пет стубова“ ислама. На арапском, ходочашће у Меку је познато као хаџ. Мека је место најсветијег светилишта у исламу, Кабе. Кабу су саградили Аврам и његов син Исмаил. Пре успона ислама, људи у региону су ходочастили у Кабу. Године 630. н.е., пророк Мухамед ју је очистио од 360 слика које је садржавала. Такође је установио ходочашће у Меку као важан исламски ритуал. Сви муслимани треба да покушају да ходочасте у Меку бар једном. Али овај захтев не би требало да представља никакву потешкоћу. Муслиманима није дозвољено да иду на ходочашће ако имају дугове или морају имати дугове да би то учинили, ако су превише болесни да би путовали или ако би њихово учешће представљало потешкоће за оне који су остали.
Ходочашће се одржава у првој половини последњег месеца исламске године. (Муслимани користе лунарни календар, па како године пролазе, датум ходочашћа полако напредује кроз сва годишња доба.) Ходочасници традиционално стижу у Џеду на обали Црвеног мора. Облаче једноставну, белу одећу коју носе посебно за ходочашће. Такође се заветују да неће сећи косу или нокте, нити да се упуштају у сексуалне активности током ходочашћа. Да би ушла у свето подручје, које укључује и друга места која треба посетити, као и Меку, особа мора бити у стању да покаже да је муслиман. Саудијска влада не признаје раздвајање вере и владе, па влада контролише улаз у свето подручје. Од 630. године н.е. врло мало немуслимана је ушло у свето подручје. Један који је то учинио био је енглески истраживач Ричард Бартон (1821–90) 1853.
Први чин који већина ходочасника изводи је ритуално кружење око Кабе. Они круже око Кабе седам пута, имитирајући анђеле, који непрестано круже око Божијег небеског престола. Током кружења, ходочасници такође љубе или барем гестикулирају у правцу црног камена уграђеног у угао Кабе. Речено је да је анђео Гаврило спустио овај камен са неба као знак Божје наклоности Авраму када је саградио Кабу.
Следећи чин се састоји од трчања напред-назад седам пута између два брда, затим пијења воде из бунара Замзам. Ова акција подсећа на невољу Аврамове жене Агаре и њеног сина Исмаила. Напуштена од Аврама на овом месту у пустињи, Агара је махнито отрчала до нечега што је мислила да су воде у подножју брда. Када се у очају вратила свом сину, открила је да је играјући отворио артешки бунар. Ходочасници се сећају да сва људска бића, попут Агаре и Исмаила, зависе од Божјих милостивих дарова за одржавање живота.
Најважнији ритуал ходочашћа одвија се од поднева до заласка сунца деветог дана у месецу. Ходочасници стоје на гори Милости и равници Арафат испред ње. Овде моле Бога за опроштај. Ислам учи да је на овом месту Бог помирио Адама и Еву када су се посвађали. Такође учи да ћемо се на овом месту сви појавити на коначном суду на крају времена.
Десетог дана ходочасници бацају камење на три стуба. Онда, ако финансије дозвољавају, жртвују козу. Чинећи то, они подсећају на верност Аврама и Исмаила. Када је Бог наредио Авраму да жртвује Исмаила, ђаво се појавио Исмаилу и подстакао га да не сарађује. Као одговор, Исмаил је бацио камење на ђавола. У последњем тренутку, Бог је наградио Аврама и Исмаила тако што је заменио жртву јарцем. И у Мини, ходочасници напуштају посебно стање ходочашћа тако што ошишају најмање три прамена косе. Они такође могу посетити Меку и поново кружити око Кабе. Многи ходочасници користе прилику свог путовања да посете друга света места, као што је град Медина где је сахрањен пророк Мухамед.
Преко милион муслимана ходочасти у Меку сваке године. То је моћна, визуелна демонстрација универзалности ислама и сестринства и братства свих људских бића. Након што је ходочастио у Меку 1964. године, вођа црних муслимана, Малкилм Икс, почео је да учи да нису сви белци ђаволи, као што је раније мислио.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 285-287
0 $type={blogger}:
Постави коментар