Од санскритског глагола дхри, што значи „одржати“. Дарма је поредак који одржава универзум. Иако увек задржава ово коренско значење, у хиндуизму и будизму се користи нешто другачије.
ХИНДУ ДАРМА
У хиндуизму, дарма се односи на све облике поретка. Дакле, може се односити на редовне циклусе сунца. Али у религиозном смислу, дарма се најконкретније односи на морални стандард по коме се суде људска дела. Утицај овог стандарда је веома широк. У свом најуниверзалнијем смислу, за дарму се понекад каже да је хиндуистички еквивалент речи „религија“.
Почевши можда од другог века п.н.е., дарма је систематизована у књигама познатим као Смрити или Дармашастра, а најпознатији су Закони Мануа. Ове књиге препознају да су различите дарме или идеали понашања прикладни за различите групе људи. Уобичајено је да се ови идеали идентификују у терминима варне или ритуалне класе у којој је неко рођен, ашраме или фазе живота у којој се налази, и, иако се често не наводи, нечијег пола.
Технички, стадијуми живота се односе само на мушкарце три највише варне: брамане, кшатрије и ваишје. У младости дечаци треба да уче Веду. У зрелости треба да се жене, издржавају домаћинство, обављају кућне обреде и имају децу, посебно синове. У старости треба да оду у повлачење. Неки бирају још четврту фазу, живот потпуног одрицања.
Традиционални идеал за жене наглашава њихову потчињеност мушкарцима: у младости својим очевима, у зрелости својим мужевима и као удовице својим синовима. Овај идеал је често отежавао живот индијским женама. Ипак, моћне и независне жене су се појавиле у сваком периоду индијске историје.
БУДИСТИЧКА ДАРМА
Будизам је одбацио ритуалне класе хиндуистичке дарме. Заиста, потпуно је одбацио хиндуистичке ритуале.
У будизму је дарма првобитно идентификована са Будиним учењем. Тада је то постало учење будизма уопште. Са овим значењем се појављује као један од три драгуља будизма. Пример је формула: „Узимам уточиште у Буди; узимам уточиште у санги; узимам уточиште у дарми.”
Будистичка дарма је сажета у Будине четири племените истине. За теравада будисте учења будизма чине велику колекцију књига на пали језику познату као Типитика или „Три корпе“. Ове „корпе“ или збирке су корпа Будиних проповеди (дарма, правилно речено), корпа монашке дисциплине и корпа филозофских спекулација познатих као „аби-дхарма“.
У махајана будизму, који се налази посебно у источној Азији, реч дарма понекад поприма још шири смисао. „Доктрина о три тела“ идентификује три различита тела (каја) Буде или три различите манифестације будистичке дарме. Они су земаљско (нирманакаја), небеско или тело за „уживање“ (самбогакаја) и апсолутно (дармакаја). Историјски Буда је идеална форма у којој се дарма појављује у нашем свету. Али то није највиши облик дарме. Небеско тело се односи на најизврсније могуће манифестације дарме у световима имена и облика. Другим речима, односи се на Буде и бодисатве који живе на различитим небесима. Изван имена и облика је само тело дарме. У овом телу дарма лежи у основи и одржава све што јесте.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 117-118
0 $type={blogger}:
Постави коментар