Забава, сатира и смех који имају улогу у религији. Хумор је често презиран од стране свечанијих врста религиозних, као што су протестантски пуританци. Ипак, хумор може имати позитивну религијску улогу. Људи који се заједно смеју стварају заједницу. Хумор може умањити понос и помпозност који су обично религиозни грех, и показати важност кротких који не ретко надмудрују моћне. Хумор пружа начин суочавања са ирационалношћу универзума, који изгледа да постоји упркос најбољим напорима теолога, и може да отклони напетост коју стварају озбиљни верски обреди.
Тако би у неким културама Индијанаца „ритуални клпвнови“ пратили озбиљне свештенике и радили шаљиве бурлескне верзије њихових свечаних обреда. У средњовековној Европи био је обичај на одређеним празницима да се дете за ту прилику именује као „дечак епископ“, облачи у одговарајућу одећу и подстиче да се руга правим владарима цркве. У многим митологијама појављују се фигуре познате као варалице, као што је Којот у предању Индијанаца или Локи у германској легенди. Он изводи окрутне трикове са људима, надмудрује богове, има невероватан апетит, али попут Прометеја који краде ватру понекад ће искористити своју памет за људско добро. У неким културама, попут старе Русије, постојало је место за „свету будалу“, побожног полудуховника чије су примедбе и подругљиви смех понекад погађали кућу. Нека друштва чак имају празнике засноване на хумору, као што је Холи у Индији, чије главне карактеристике укључују бурна такмичења и добру забаву засновану на митологијама богова. Једна од „нових религија“ Јапана, Сеичо но Ие, има квази-религијски обред под називом „пракса смејања“ који се састоји једноставно од смејања. Смех као знак присуства Светог Духа појавио се и у хришћанском пентикостализму.
Ставови се могу разликовати, али основно за све религије је веровање да постоји разлика између онога што свет изгледа и тврди да је под сопственим условима и онога што заиста јесте. Може тврдити да је стваран, да је савршен или способан да стигне тамо, и да су његови важни људи заиста важни. Религија зна другачије: Свет је, каже, илузија и само је Бог заиста стваран; грешан је и у незнању пре него савршен; а важни људи можда и нису толико важни као једноставни, скромни и опскурни свеци који виде ствари онаквима какве заиста јесу. Хумор може бити најкорисније средство за разбијање илузија које нас одвајају од верске истине.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 210
0 $type={blogger}:
Постави коментар