Храм Афродите Ураније саграђен је на Акрокоринту (брдо са погледом на град Коринт) након пропасти микенске цивилизације, али пре Персијских ратова. Неки научници приписују Феничанима увођење свете проституције у светилиште у Коринту, наводно као нативизовану верзију култа Иштар-Астарте. Пракса свете проституције, коју су Коринћани усвојили на свој начин, обезбедила је граду огромне приходе и стога је играла важну улогу у његовом економском и културном развоју. Пошто је Афродитино светилиште успостављено током драматичне реконфигурације обрасца насеља познатог као синикисмос, храм је постао жариште за нови град (полис) Коринт. У ствари, Афродитин је био најважнији култ у граду од 7. века пре нове ере до 4. века нове ере.
Њена многобројна светилишта постављена су на стратешким тачкама у центру града. Постоје, на пример, референце на храм у коме се Афродитина камена статуа налазила на молу луке у Кенкреају, као и референце на други храм у Лехајону, западној луци Коринта. Потоњи храм је коришћен у време Перијандера (око 625 – око 587. пре Христа), другог тиранина из династије Кипселида који је владао градом током касног 7. и почетка 6. века. На североисточном ободу града налазило се и светилиште Афродите Мелени. Археолози су ископали и друга светилишта: унутар источног зида каснијег града; унутар гаја Кранион; на југозападном углу каснијег римског форума; као и код Анаплоге и код западног зида. Од свих ових храмова најпознатије је било светилиште које се налазило на Акрокоринту, где је обожавана Афродита Уранија као наоружана заштитница града.
Храм је првобитно изграђен за време династије Кипселида у релативно малом обиму. Други храм је изграђен у неком тренутку током 5. века. Сведочења се разликују по томе да ли је то био простил (грађевина са самостојећим стубовима) или амфипростилна структура (са два трема дуж кратких страна). Остало је нејасно да ли је храм имао портик само напред, или га је имао и позади. У сваком случају, то је била већа зграда дугачка 13 до 16 метара са квадратном келом (светилиштем) од око 100 квадратних метара окруженом пролазима.
Најранији култ Афродите Ураније у Коринту датира се пре почетка Персијских ратова. Неколико извора извештава да је у време тих ратова богиња већ имала свештеницу и релативно бројно особље које је служило њеном олтару. Ти исти извори документују жртве које су свете Афродитине проститутке поднеле да би обезбедиле победу Грка над Персијанцима. Они такође извештавају да је након те победе подигнута стела на којој су забележена имена јеродула и свештенице који су се молили богињи.
Култ Афродите Ураније, толико сличан култу Иштар-Астарте, можда су донели са Блиског истока и успоставили га у Коринту Бакхијади (локалне аристократе који тврде да су Херакловог порекла). Пошто је култ настао у исто време када и град, постао је симбол уједињења, а касније и државни култ, пружајући осећај сигурности у заједници и одржавајући континуитет унутар структуре друштва.
Пошто је приход који су прикупиле свете проститутке враћен у храм, доприносећи општем богатству Коринта, Афродитин храм је можда служио као ризница града. У сваком случају, владарима Коринта је, у изузетним околностима, било дозвољено, било јавним декретом или једноставно силом, да присвоје богатство које су стекле свете проститутке. То је било зато што су ови храмови, који су генерисали огромну количину богатства, сматрани делом чуварске имовине државе. Већина проститутки у храму биле су робиње доведени у Коринт да служе богињи.
ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 56-57
0 $type={blogger}:
Постави коментар