Претеча првог храма у Израелу био је табернакул изграђен у пустињи након изласка Израела из Египта. Служио је као функционалан, иако „преносиви“ храм. Према Изласку 25:9,40, Бог је открио нацрте шатора директно Мојсију. План и орнаментација шатора су детаљно описани у Изласку 25–30. Божја намера шатора била је да пребива међу својим народом и буде њихов Бог (Излазак 29:45).
Први храм на гори Морија — брду високом 740 метара у Јерусалиму — саграђен је за време трећег израелског краља, Соломона, који је владао отприлике од 965. до 927. године пре нове ере. Изградња је почела неколико година након Соломонове владавине и требало је око седам година да се заврши. Велика платформа за храм (сада позната као Харам ал-Шариф) још увек опстаје на планини Морија. Храм је био део сложеног комплекса палате и захтевао је огромну количину рада, па је Соломон запослио раднике Хирама I од Тира, који су га снабдевали кедром и јеловим дрветом (1. Царевима 5). За декорацију храма коришћено је драго камење у великим количинама. Штавише, према извештају у 1. Царевима 6:21–22, „Соломон обложи унутрашњост куће чистим златом, и повуче златне ланце попреко, испред унутрашњег светилишта, и обложи га златом. И сву кућу обложи златом, док се цела кућа не доврши. И цео олтар који је припадао унутрашњем светилишту обложио је златом“. Храм је обухватао три дела: прво предворје, затим главну салу звану Свето место и на крају велику правоугаону просторију названу Светиња над светињама, где је Бог столовао и где је био смештен Ковчег завета који су чувала два велика херувимима.
Соломонов храм у Јерусалиму служио је као верски центар Израела. Три пута годишње, свим људима је било заповеђено да путују у Јерусалим на празнике бесквасних хлебова, седмица и сеница (5. Мојс. 16:16). Једном годишње, првосвештенику је било дозвољено да уђе у Светињу над светињама, у најдубљи део храма где је Бог седео на престолу, и изврши помирење за цео народ. Ово је био Дан помирења, или Јом Кипур како се и данас слави у јудаизму.
Јевреји су веровали да је гора Морија (која се назива и гора Сион) од космичког значаја — центар света (Језек. 5:5; 38:12, у преводу таббур као „пупак“). Било је замишљено да буде Божје пребивалиште за сву вечност када је Израел успостављен у Обећаној земљи (Излазак 15:17–18; Пс. 68:16).
Али након што је монархија подељена, Храм је опстао само неколико векова. Кроз низ углавном неуспешних краљева у јужном краљевству, Израел је постао мета експанзије. Вавилонци су опљачкали Јерусалим 587. пре Христа и уништили Соломонов храм. Јудеји су били одведени у изгнанство око 50 година. Године 538. пре Христа Кир, краљ Персије, наредио је обнову Јевреја у њиховој земљи, укључујући њихов култ. Библијски извештаји у Јездри и Немији говоре о обнови другог Храма, која је трајала до његовог уништења од стране Рима 70. године нове ере.
ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 46-47
0 $type={blogger}:
Постави коментар