Пракса у којој се хиндуистичка удовица самоспаљује (спаљује до смрти) на погребној ломачи свог мужа. То је, разумљиво, једна од најконтроверзнијих пракси у хиндуизму.
Сати је санскритска реч која значи „добра жена“. То је такође име жене хиндуистичког бога Шиве, која се спаљује до смрти. Британски владари Индије често су га писали као сути. Никада није било универзално потребно да удовица почини или, тачније, „постане“ сати. Најмеродавнији древни закон закона, Закони Мануа, више пута каже да се од удовице очекује да се потчини ауторитету свог сина и ништа не говори о сати. Ипак, положај удовица у традиционалном хиндуистичком друштву често није био добар, а на неким местима се развила пракса сати. Посебно је била распрострањена у западној индијској држави Раџастан, познатој по својим ратничким традицијама, и у источној индијској држави Бенгал.
Феминистички мислиоци често узимају сати као знак ширег лошег третмана жена у традиционалној Индији. Они су пронашли модел за то у причи о Сити, жени Раме у Рамајани. Многе Индијке сматрају Ситу идеалном женом. Да би доказала мужу да је чиста, Сита се бацила у ватру припремљену за ритуално жртвовање, иако јој ватра, према причи, ни на који начин није наудила. Феминисткиње су такође сугерисале да су жене биле приморане да се жртвују против своје воље; традиционални хиндуисти често одбацују ову сугестију.
Британци су први пут забранили сати 1829. Последњи правни инцидент догодио се 1861. Али иако сати данас није уобичајен и вређа многе, можда већину, Хиндуса, ипак се дешава. Један недавни инцидент био је сати Руп Канвар у Деорали, Раџастан, 4. септембра 1987. Ходочасници сада посећују град да би се поклонили месту где је починила сати.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 408-409
0 $type={blogger}:
Постави коментар