Религиозна улога и значај Сунца. Извор Земљине светлости и топлоте, и најистакнутија карактеристика дневног неба без облака, Сунце је имало важну улогу у религији. Природно је као бог или симбол светлости, дана, суверенитета и свести. Многи древни свети краљеви су тврдили да потичу од Сунца, укључујући оне из Египта, Јапана и Инке. Док Месец није ништа мање важан у древним митологијама, он представља променљиве и цикличне ствари, заједно са кишом и плодношћу, док је Сунце постојаност и моћ, као Сол Инвиктус, „Непобедиво Сунце“ из древног римског култа. Често је Сунце мушког рода, мада се понекад, као у случају јапанске Аматерасу, повезује са богињом. У главним историјским религијама, Сунце може и даље имати симболичко значење. У хришћанству се повезивало са Христом, а Божић, његов рођендан, раније је био рођендан и Сол Инвицтуса и бога Митре.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 433
0 $type={blogger}:
Постави коментар